„Историја какву смо учили веома мало може да нам каже о човечанству у праисторијским временима. Заиста, историја може да посведочи само о догађајима од пре неколико стотина година, док су чак и археологија, палеонтологија и геологија стриктно ограничене у погледу знања које могу да пренесу.“
Рудолф Штајнер
Континент Лемурија је по веровању неких истраживача пре потопа могао бити географски мост који је спајао југ Индије с Јужном Африком. Бројни истраживачи су указивали да су житељи Лемурије представљали претходницу свеколике изворне америчке културе.
Према хронологији коју наводе они што тврде да је ова цивилизација постојала, овај древни народ је започео свој пут отприлике 98.000 година пре Христовог рођења, неставши с лица земље деведесет хиљада година касније.
Хипотезе о настанку континента
Идеја о лемуријанском континенту се први пут појавила у радовима Августа ле Плонжона (1826.-1908.), истраживача из 19. века и писца који је спровео истраживање рушевина Маја у Јукатану. Он је изјавио да је превео древна писања Маја, која су наводно доказала да су Маје из Јукатана старије од цивилизација у Атлантиди и Египту, додавши притом причу од још старијем континенту Му, чији су становници основали цивилизацију Маја.
Име Лемурија је потекло из контроверзе око Дарвинове теорије о врстама у 19. веку. Дарвинови следбеници нису знали да објасне како су се неке врсте рашириле, што се нарочито односило на лемуре. Лемур је мала врста примата која се може наћи у Африци, на Мадагаскару, у Индији и у источноиндијском архипелагу (Индонезија).
Теза британског зоолога Филипа Латли Склејтера на основу фосилних остатака лемура веома сличних онима пронађених на југу Индије и у Јужној Африци је постојање копнене масе величине континента која се налазила у Индијском океану која је повезивала Индију и Јужну Америку у прадавно доба. Теза коју је поставио овај британски зоолог изазвала је различите ставове међу научницима, али је наишла на подршку и таквих научника какав је био Томас Хаксли (1825–1895).
Ипак, ту хипотезу је недуго потом оспорила супротна теорија о кретању континената, према којој су данашњи континенти у прошлости били спојени у јединствен континент звани Пангеа. Али баш када се чинило да је теорија о Лемурији осуђена на заборав, теозофкиња Хелена Блавацка ју је 1888. унела у своје дело Тајна доктрина. Од тада су биолошке основе на којима је била изграђена теорија о Лемурији уступиле пред мистичним приступом овом хипотетичком континенту, који се тако намах преобратио у нерешиву загонетку о напредној цивилизацији ишчезлој под чудноватим околностима.
Гледиште Хелене Блавацке и других теозофа*
Хелена Петровна Блавацки (рођена као Хелена Хан, 1831.-1891.), оснивач теозофије, написала је у својој књизи „Тајна доктрина“ (1888.) да је за Лемурију чула из Књиге о Џијану, која је настала у Атлантиди и коју јој је показао Махатма. Наравно, заслуге за име Лемурија приписала је Филипу Шлатеру.
Блавацка је написала да се Лемурија налазила у Индијском океану пре 150 милиона година. Могуће је да је идеју и потопљеном континенту у Индијском океану пронашла у санскритским легендама где се такође помиње потопљени континент по имену Рутас.
Изјављујући да њене информације потичу из књига мудрости древне Индије, она је тврдила да је Лемурија заузимала практично читаву јужну хемисферу. Она је описала Лемурце као трећу расу која је насељавала Земљу. Навела је да су то била полуљудска бића која су се парила са животињама. Припадници расе били су бисексуални и имали су "астрално" тело, као и треће око на потиљку главе, које им је омогућавало психичку видовитост. Ти Лемуријанци и њихов континент били су збрисани пре Трећег еоценског доба, мада су њихови потомци преживели у виду аустралијских урођеника, Папуанаца и Хотентота.
Рудолф Штајнер је преузео од Хелене Блавацки локацију Лемурије, становништво и културу а додао је неколико нових и узбудљивих детаља до којих је дошао консултујући оно што је називао "Акашким извештајима"****. Из тих извештаја је сазнао да Лемуријанци нису имали говорни језик, него су међусобно комуницирали преношењем мисли. Били су у стању да самом напором воље постигну све што желе, мада су својом физичком конституцијом још увек били у ембрионалној фази еволуције, и мада нису имали високо развијени мозак, били су кадри да покрећу планине ако би то желели, или да подижу огромне "грађевине" посвећене двема службама - "Божанској мудрости" и "Божанској уметности". Мада су били на културном нивоу пећинских људи (живели су у пећинама и рупама које су ископавали на тлу), они су имали моћ да пркосе силама природе, као и да уживају у полном сношају са боговима.
Енглески теозоф В. Скот-Елиот, који је рекао да своје знање добио од Мајстора теозофије „астралном видовитошћу“, написао је у „Причи о Атлантиди и изгубљеној Лемурији“ (1896.) да су сексуални подвизи Лемураца разљутили спиритуална бића Ла толико да су одустали од космичког плана да се реинкарнирају у телима Лемураца. Скот-Елиот је навео да се Лемурија простирала од источне обале Африке преко Индијског и Тихог океана о чему је изложио серију мапа које приказују обрисе Атлантиде и Лемурије у шест критичних фаза њихове историје, од пре око 1.000.000 година до 80.000 година п.н.е.
Што се тиче Лемуријанаца, Елиот тврди да су они били трећа од седам изворних раса. Према њему, прва изворна раса није била људска, него формирана од „астралне материје". Друга је била приближнија људској, али тела „сачињених од етера", док је трећа била изворна раса, чији су први представници били Лемуријанци, а развила се у огромна мајмунолика створења која су живела на Марсу, Земљи и Меркуру. Такав човек животиња имао је извесне физичке карактеристике које су отада биле изгубљене у процесу еволуције, као што је, на пример, треће око на потиљку главе или стопала са издуженим петама да би могао да хода унатраг. Лемуријац је наводно, могао и да ужива у двоструком сексуалном животу, будући да је био хермафродит. У ком периоду је тај бисексуални Лемуријанац постао Атлантиђанин раздвојених полова, који представља четврту изворну расу, то није знао да одговори.
Елиот је још тврдио да су Лемуријанци основали колонију у земљи Ашанти (данашња западна Нигерија), која је била толико изолована да се никада није мешала са нижим типовима (то јест, сировим зверима), а да је еволуирала у засебну врсту четврте изворне расе уз помоћ „Упућеног“ који је дошао са планете Венере да би поучио нигеријске Атлантиђане о уметности и наукама цивилизације. Тај напредни Лемуријанац довешће Атлантиду до њеног успона током Златног доба, пре око 80.000 година, када су, тврди Елиот, користили и авионе на млазни погон, па чак и оне са вертикалним узлетањем.
Елиот је још тврдио да су Лемуријанци основали колонију у земљи Ашанти (данашња западна Нигерија), која је била толико изолована да се никада није мешала са нижим типовима (то јест, сировим зверима), а да је еволуирала у засебну врсту четврте изворне расе уз помоћ „Упућеног“ који је дошао са планете Венере да би поучио нигеријске Атлантиђане о уметности и наукама цивилизације. Тај напредни Лемуријанац довешће Атлантиду до њеног успона током Златног доба, пре око 80.000 година, када су, тврди Елиот, користили и авионе на млазни погон, па чак и оне са вертикалним узлетањем.
Тачна локација Лемурије варира међу различитим истраживачима и ауторима. Она се углавном повезује са Ватреним појасом Пацифика, облашћу која је постала активна са цунамијем 26. децембра 2004. године, а наставила се моћним земљотресима и вулканима.
Лемурија према тамилском мистичном предању повезује Мадагаскар, Јужну Индију и Аустралију (распростирући се преко већег дела Индијског океана).
Судбина Лемурије је слична судбини Атлантиде. Легенде су исте… напредна култура која се створила ниоткуд, док су порекло и пад повезани са уништењем када су континенти потонули због природне катаклизме.
* Теозофија (грч. Θεοσοφία theosophia, "божанска мудрост") је мистично езотерична доктрина, која настоји повезати филозофска истраживања и теме с мистичним настојањима спознаје Бога.
У основи, то је пантеистичко-духовни покрет, дубоко укорењен у хиндуизму и будизму. Основни теозофски став је постојање високо развијених учитеља који управљају људском цивилизацијом, при чему се не мисли на духовна бића, већ на појединце, који су циљаним духовним развојем наводно стекли надљудске способности.
У основи, то је пантеистичко-духовни покрет, дубоко укорењен у хиндуизму и будизму. Основни теозофски став је постојање високо развијених учитеља који управљају људском цивилизацијом, при чему се не мисли на духовна бића, већ на појединце, који су циљаним духовним развојем наводно стекли надљудске способности.
Физички доказ о Лемурији
Камени споменици непознатог порекла налазе се широм Пацифика, од јапанског подводног града Јонагуни преко петроглифа на Хавајима до Ускршњег острва.
Многи верују да је Ускршње острво заправо део Лемурије. Стотине џиновских статуа и писани језик указују на напредну културу, додуше на најудаљенијем могућем месту на свету. Легенде Ускршњег острва говоре о Хиви, коју је потопио велики талас. Да ли су Моаи остаци ове цивилизације?
Многи верују да је Ускршње острво заправо део Лемурије. Стотине џиновских статуа и писани језик указују на напредну културу, додуше на најудаљенијем могућем месту на свету. Легенде Ускршњег острва говоре о Хиви, коју је потопио велики талас. Да ли су Моаи остаци ове цивилизације?
Самоанци су слично место назвали Болуту. Ту су се налазила дрвећа и биљке са разним плодовима и цвећем. На Болуту, људи су могли да пролазе кроз дрвеће, куће и друге физичке објекте.
Маори са Новог Зеланда још увек причају о томе да су дошли са острва Хаваики које је потонуло.
Да ли је откриће Хобита са Флореса у октобру 2004. године, два месеца пре цунамија и земљотреса на неки начин повезано са Лемуријом?
Неки смештају Лемурију у период од пре неколико милиона година, док други наводе да је постојала од 75.000. до 20.000. године пре нове ере, пре Атлантиде. Трећи кажу да су Атлантида и Лемурија истовремено постојале пар хиљада година.
Постоје они који верују да је Лемурија у ствари земља у коју су дошли ванземаљци и увели нову врсту генетски модификованих људи. Те теорије подразумевају да су људе створили богови или ванземаљци.
Маори са Новог Зеланда још увек причају о томе да су дошли са острва Хаваики које је потонуло.
Да ли је откриће Хобита са Флореса у октобру 2004. године, два месеца пре цунамија и земљотреса на неки начин повезано са Лемуријом?
Неки смештају Лемурију у период од пре неколико милиона година, док други наводе да је постојала од 75.000. до 20.000. године пре нове ере, пре Атлантиде. Трећи кажу да су Атлантида и Лемурија истовремено постојале пар хиљада година.
Постоје они који верују да је Лемурија у ствари земља у коју су дошли ванземаљци и увели нову врсту генетски модификованих људи. Те теорије подразумевају да су људе створили богови или ванземаљци.
Митологија и метафизика
Као и у многим древним и изгубљеним цивилизацијама, Лемурци су правили пирамиде или зигурате – степенасте пирамиде – које су повезивали са својим боговима на вишим фреквенцијама. То су била места за обожавање и жртвовање, али и места на којима би слетали свемирски бродови.
Пирамидалне структуре симболизују спиралну свест и уздизање до места где богови и богиње пребивају у вишој равни постојања. Постоји ли веза између лемуријанских и мајанских пирамида?
Пирамидалне структуре симболизују спиралну свест и уздизање до места где богови и богиње пребивају у вишој равни постојања. Постоји ли веза између лемуријанских и мајанских пирамида?
Лемуријански кристали знања
Пророци су коначно добили знак и отишли у подземље. То се десило отприлике годину дана пре поплаве. Они су научили да живе у подземљу и формирали одрживе заједнице.
Онда је дошла поплава. Сви који су били у подземљу су били безбедни, док су они који су се налазили на површини Земље нестали. Када се ниво воде спустио, древни Лемурци су изашли на површину и схватили да је њихова земља сада потпуно другачија. То је тренутак у којем је почело стварање историје Индијанаца.
Међутим, Индијанци нису били једини људи на свету који су се сакрили у подземљу. То су учинили и други свети људи широм планете, попут Абориџина у Аустралији и друида у Енглеској. Друиди су чували древне информације о Атлантиди, исто као и Египћани. Међутим, домороци у подручју Тихог океана, укључујући Азију, очували су информације о Лемурији. Они чак и данас у себи чувају то знање. Неки свесно, али већина њих несвесно. Племе Аину у Јапану је једно од племена које је сачувало део знања. Постојала је велика сарадња међу народима на Земљи како се ова света знања не би изгубила.
Наводи се да ће се ови кристали једног дана открити и да ће њихове поруке помоћи онима који их пронађу да се сете своје судбине.
Све у свему, смисао приче о Лемурији и другим изгубљеним и древним цивилизацијама јесте да подсете човечанство да ми нисмо физичка бића која трагају за спиритуалношћу, већ да смо духовне честице које доживљавају физичко искуство с циљем да се врате на више фреквенције свести.
Гордон Мајкл Скалион***
*****Антропозофија (од грчког ανθρωπο+σοφία, људска мудрост) је езотерично учење о духовној нарави човека, света и свемира. Даје и посебна упутства за медитацију. Утемељена је почетком 20. века у Швајцарској и Немачкој.
Тежећи што већој непристраности, са намером успостављања објективне егзактне науке с подручја натприродног, њен утемељитељ Рудолф Штајнер је у средиште интереса увек постављао предмет свог проучавања, пре неголи је давао лична гледишта.
Но антропозофија се данас често тумачи као синкретистички спој западне филозофије идеализма, гностицизма, хришћанства, и хиндуистичких учења.
Мт. Шаста (4317m) у Калифорнији је магично место окружено мистеријом и древним легендама. Градић Вид у подножју вулкана има око три хиљаде становника. Старији се мештани сећају прича из деветнаестог века, о високим људима који су мењали златно грумење за со и сумпор и сланину. То је све што су желели и никада нису узимали кусур од својих куповина. Онда би једноставно нестајали назад у планини. Становници Вида их описују као високе, босоноге људе, племенитог изгледа, са кратко поткресаном косом, одевених у беспрекорну белу одећу.
У племену Модок још живи прича и верује се, да је Велики Дух остао живети на планини Шаста и после стварања. Имао је кћер која је једнога дана пала у подножје планине, где ју је пронашао медвед гризли и учинио је једном од својих жена. Њихова деца су, каже прича, били први људи. За казну, што му је украо кћер, Велики Дух је осудио медведа да хода на четири ноге, а децу му је раселио широм света.
Нажалост, овај опис у поменутим новинама је једини извештај очевидаца који имамо о Лемуријанцима. Професор Ларкин који је такође истраживао није никада обелоданио резултате свог истраживања. Неколико истраживача који су такође хтели да истражују Лемуријанце, никада се није вратило
Често се оданде чују необични звуци, а око планине се опажају необична светла. Загонетне формације облака, назване сочивима, формирају се око њеног врха, па са прекрасним заласцима сунца стварају мистични пејзаж неког другог света…
Друга теорија се заснива на помињању „кристала знања“ у којима је забележено знање и прича о Лемурији пре него што је Лемурија потонула. Ови кристали су однешени у дубину Земље како би се сачували. Древни Лемурци су такође почели да праве детаљне мапе подземних тунела. Они су знали да ће добити знак када да оду у подземље пре него што почну поплаве. Знали су да је јако важно да сачувају информације јер ће читава историја о Лемурцима бити заувек изгубљена.
Пророци су коначно добили знак и отишли у подземље. То се десило отприлике годину дана пре поплаве. Они су научили да живе у подземљу и формирали одрживе заједнице.
Онда је дошла поплава. Сви који су били у подземљу су били безбедни, док су они који су се налазили на површини Земље нестали. Када се ниво воде спустио, древни Лемурци су изашли на површину и схватили да је њихова земља сада потпуно другачија. То је тренутак у којем је почело стварање историје Индијанаца.
Међутим, Индијанци нису били једини људи на свету који су се сакрили у подземљу. То су учинили и други свети људи широм планете, попут Абориџина у Аустралији и друида у Енглеској. Друиди су чували древне информације о Атлантиди, исто као и Египћани. Међутим, домороци у подручју Тихог океана, укључујући Азију, очували су информације о Лемурији. Они чак и данас у себи чувају то знање. Неки свесно, али већина њих несвесно. Племе Аину у Јапану је једно од племена које је сачувало део знања. Постојала је велика сарадња међу народима на Земљи како се ова света знања не би изгубила.
Наводи се да ће се ови кристали једног дана открити и да ће њихове поруке помоћи онима који их пронађу да се сете своје судбине.
Све у свему, смисао приче о Лемурији и другим изгубљеним и древним цивилизацијама јесте да подсете човечанство да ми нисмо физичка бића која трагају за спиритуалношћу, већ да смо духовне честице које доживљавају физичко искуство с циљем да се врате на више фреквенције свести.
Розенкројцери**
Розенкројцери из Сан Хозеа, Калифорнија – Катастрофални циклус је почео са вулканским ерупцијама, земљотресима и колапсом подземних гасних појасева. Магнетни таласи су се премештали широм света, а Лемурија је почела да тоне. Срећом, било је довољно времена да мање групе покупе делове драгоцене лемуријанске мудрости, која је сачувана у кристалима. Неки колонисти су стигли до Индији, а оданде до Месопотамије и Египта, док су други отишли источно у Америку, где су формирали индијанска племена. Калифорнија је била дом најстаријих људи на свету: чистих Лемураца који су постали калифорнијски Индијанци. То објашњава зашто су неки од најстаријих људских артефаката пронађени на острву Санта Роза.
**Розенкројцери (нем. Rosenkreuzer; енгл. Rosicrucians) су филозофско езотерично мистично друштво које је oсновао Кристијан Розенкројц у средњовековној Немачкој, а чији су стварни почеци забележени током 17. века у Немачкој, Енглеској и Русији. Учење им је мешавина египатског херметизма, гностицизма, езотеричног хришћанства, алхемије и кабале. Били су организовани у тајна братства, а утицали су на појаву и оснивање масонских ложа и теозофских друштава.
Гордон Мајкл Скалион***
Сматра се да су првобитни Лемурци били пројекције а не физичка бића. Налазили су се на вишој фреквенцији близу вибрацоног нивоа Креатора. Њихове душе су доспеле на Земљу како би искусиле физичку вибрацију. Били су високи око 2,1 метар и имали кожу прекривену крљуштима која се мењала између плаве и зелене зависно од годишњих доба. Дисали су на кожу, не на плућа. Њихова лица су била издужена, а очи имале вертикалне зенице.
Прво се пројектовало 144 групе душа које су представљале пројекцију 33 милиона душа. Оне су дошле са Марса, Плејада и Сиријуса и пројектовале се у физички облик на Земљи. Неке су одабрале воду, друге биљке, треће минерале или животиње. Земља је у то време поседовала интересантне врсте које су укључивале дивове и елфе.
Прво се пројектовало 144 групе душа које су представљале пројекцију 33 милиона душа. Оне су дошле са Марса, Плејада и Сиријуса и пројектовале се у физички облик на Земљи. Неке су одабрале воду, друге биљке, треће минерале или животиње. Земља је у то време поседовала интересантне врсте које су укључивале дивове и елфе.
***Футуриста, аутор и учитељ метафизике и студија свести.
Акаша - универзална база знања
Акашки извештај****
Прихватајући Платоновог "Тимеја" и "Критију" као значајне и драгоцене изворе, окултисти тврде да имају приступ и до још старијих докумената који су, према њима, откривани широм читавог света, а нарочито у Индији, Тибету и централној Америци. Најчувенији од тих тајанствених извора је дело "Акашки извештај" за које Рудолф Штајнер, оснивач Антропозофског друштва*****, тврди да садржи неколико поглавља о Атлантиди. Што је још занимљивије, ти "извештаји" говоре о једном изгубљеном свету старијем и од Атлантиде, о земљи Лемурији, континенту који сада лежи потопљену Тихом океану. Како стоји у "извештају" Лемуријанци су били преци Атлантиђана, од којих потиче савремени човек. Према следбеницима Рудолфа Штајнера постоји седам изворних раса људи: прве две су још непознате, трећа су били Лемуријанци, четврта Атлантиђани, пета Аријевци, а још две треба да дођу. Рудолф Штајнер у свом делу „Из акаша хронике“ каже да је акаша запис менталног нивоа у коме се чува сва прошлост и будућност и у коме су записани сви догађаји материјалног нивоа, не само на нашој планети, већ у целом свемиру.
Хелена Блавацки у свом делу „Тајно учење“ описује акашу овако“ Акаша, астрална светлост, може се описати као универзална душа, матрица Универзума, мистрериум магнум из којег је раздвајањем рођено све што постоји. То је разлог постојања, нешто што испуњава бескрајна пространства, па и сам Простор."
Хелена Блавацки у свом делу „Тајно учење“ описује акашу овако“ Акаша, астрална светлост, може се описати као универзална душа, матрица Универзума, мистрериум магнум из којег је раздвајањем рођено све што постоји. То је разлог постојања, нешто што испуњава бескрајна пространства, па и сам Простор."
Од Архимеда, преко Леонарда да Винчија, па све до Тесле, Ајнштајна и Стивена Хокинга, у људској историји, с времена на време, појављују се личности које својим идејама и делима померају границе свог времена. Све донедавно, генијалност је била повезивана искључиво с високим степеном интелигенције.
Међутим, бројни примери потврдили су да је генијалност много више од тога – спој упорности, креативног размишљања и храбрости појединца да своје идеје спроведе у дело. Тако бар каже званична наука. С друге стране, међутим, постоје и они који објашњење генијалности виде гледајући у потпуно другом правцу.
Заговорници оваквог става сматрају да су сви генији у историји људске врсте имали приступ тзв. Акаша записима – својеврсној универзалној бази података свих знања и искуства којима свако, у било које време, из било којег разлога може приступити.
Ова база података, уколико заиста постоји, добила је име од санскртске речи која значи „небо“ и сматра се да се налази у некој другој димензији или ниову постојања. Како би се приступило овој својеврсној архиви, потребно је досегнути више стање свести и ослободити ум од било каквих сметњи. Ова архива доступна је сваком облику живота, способном да приступи својим ресурсима, а њен садржај доступан је у сваком тренутку када је то потребно.
Међутим, бројни примери потврдили су да је генијалност много више од тога – спој упорности, креативног размишљања и храбрости појединца да своје идеје спроведе у дело. Тако бар каже званична наука. С друге стране, међутим, постоје и они који објашњење генијалности виде гледајући у потпуно другом правцу.
Заговорници оваквог става сматрају да су сви генији у историји људске врсте имали приступ тзв. Акаша записима – својеврсној универзалној бази података свих знања и искуства којима свако, у било које време, из било којег разлога може приступити.
Ова база података, уколико заиста постоји, добила је име од санскртске речи која значи „небо“ и сматра се да се налази у некој другој димензији или ниову постојања. Како би се приступило овој својеврсној архиви, потребно је досегнути више стање свести и ослободити ум од било каквих сметњи. Ова архива доступна је сваком облику живота, способном да приступи својим ресурсима, а њен садржај доступан је у сваком тренутку када је то потребно.
Тежећи што већој непристраности, са намером успостављања објективне егзактне науке с подручја натприродног, њен утемељитељ Рудолф Штајнер је у средиште интереса увек постављао предмет свог проучавања, пре неголи је давао лична гледишта.
Но антропозофија се данас често тумачи као синкретистички спој западне филозофије идеализма, гностицизма, хришћанства, и хиндуистичких учења.
Успон и пад Лемурије
Лемуријанцима је било могуће да комуницирају са својим сународницима без потребе за говором, пошто се та комуникација одвијала, заправо, као нека врста „читања мисли“.
Лемуријанац био у стању да гради и подиже здања не прибегавајући никаквом градитељском знању, јер му је апсолутно ослањање на сопствену инстинктивну имагинацију било довољно да реши ствари. Могао је да подиже огромне тежине само применом снаге воље.
Млади момци су били подвргавани разним тестовима издржљивости до крајњих граница а они који нису били у стању да издрже то мучење били су општом сагласношћу остављени да умру.
Девојке су биле остављне на олуји која бесни како би мирно могле да буду прожете ужасавајућом лепотом таквог призора. Морале су да гледају такмичења мушкараца без страха и да се пуне осећајем снаге и моћи.
Насеобине, у данашњем смислу, нису биле познате Лемурцима. Уобичајено су користили пећине и при томе додавали неке уметничке структуре из жеље да се природним објектима да неки облик који су замислили. Пред крај њиховог доба те грађевине су постајале импозантне и вештије грађене. То су били центри образовања и науке и они који су били достојни ту су могли да буду упућени у науку која је стајала у основи закона који владају светом и оно што се тамо дешавало држано је у најстрожијој тајности. Најпогодније име које би се могло дати овим институцијама могло би да буде „Школе за развој снаге воље и видовњачких моћи имагинације“, а они који су прошли кроз ту обуку билу су у сваком погледу способни да владају својим сународницима.
Стање атмосфере је такође било гушће него касније, у временима Атлантиде, а вода је била у далеко флуиднијем стању, док је оно што знамо као земљину кору било у мање чврстом стању. Биљни и животињски свет је био водоземачки, а то се односи и на птице и на ниже сисаре; данашње палме и сличне биљке донекле подсећају на биљни свет који је бујао у то време, мада, стриктно говорећи, ти облици нису били идентични. Облици који су данас сасвим мали у тим данима су били дивовских димензија; наша малена папрат била је велико дрвеће и формирала је огромне шуме. Данашњи виши сисари нису постојали, али, за разлику од тога, већи део човечанстваје био на тако ниском ступњу еволуције да се о њима једино може говорити као о „животињама“. Нижи тип људи се једва разликовао од нижих сисара на које је, заправо, у одређеном степену и подсећао.
Посебан значај припада чињеници да је напредак еволуције Лемуријанаца био унапређен животом који су водиле њихове жене. Људске силе које су те жене развиле биле су посебне врсте, а моћ имагинације које су поседовале заједно са Природом постала је основа за један виши облик поимања кад се тицало самог живота. Те жене су „осећале“ силе Природе, а то што су биле прожете тим силама и утицајима оставило је отисак на њиховој души. То је било прво семе за развојпамћења; а са памћењем, почела је да се уобличава прва и најпримитивнија замисао морала.
Ауторитет који је имао мушки елемент почивао је искључиво на спољашњим ефектима које је производила њихова снага воље, али се женски елемент сада проширио на живот осећања и обелодањивао се у више унутрашњими личним силама живота.
Мушкарац је видео силе Природе, које јекористио у сопствене сврхе, али је жена била прва којаје почела да тумачи њихов смисао.
Успон и пад лемуријанске цивилизације не може се тачно документовати, иако су многи полазили у потрагу за овим митским континентом. Познато је да су изгубљене цивилизације имале своје успоне и падове или су се просто појављивале и нестајале без објашњења. Зато се може само спекулисати о томе шта се десило са Лемуријом на основу археолошких доказа, легенди, теорија истраживача и метеафизичких каналисања.
Процес развитка кроз који је прошла жена лемуријанског доба условио је да она заузме изузетно важан положај у наредној епохи - током Атлантиђанске коренске расе. Мала група Лемуријанског човечанства је била издвојена и њој је било суђено да постану предаци наредне расе Атлантиђана.
Лемуријанац био у стању да гради и подиже здања не прибегавајући никаквом градитељском знању, јер му је апсолутно ослањање на сопствену инстинктивну имагинацију било довољно да реши ствари. Могао је да подиже огромне тежине само применом снаге воље.
Млади момци су били подвргавани разним тестовима издржљивости до крајњих граница а они који нису били у стању да издрже то мучење били су општом сагласношћу остављени да умру.
Девојке су биле остављне на олуји која бесни како би мирно могле да буду прожете ужасавајућом лепотом таквог призора. Морале су да гледају такмичења мушкараца без страха и да се пуне осећајем снаге и моћи.
Насеобине, у данашњем смислу, нису биле познате Лемурцима. Уобичајено су користили пећине и при томе додавали неке уметничке структуре из жеље да се природним објектима да неки облик који су замислили. Пред крај њиховог доба те грађевине су постајале импозантне и вештије грађене. То су били центри образовања и науке и они који су били достојни ту су могли да буду упућени у науку која је стајала у основи закона који владају светом и оно што се тамо дешавало држано је у најстрожијој тајности. Најпогодније име које би се могло дати овим институцијама могло би да буде „Школе за развој снаге воље и видовњачких моћи имагинације“, а они који су прошли кроз ту обуку билу су у сваком погледу способни да владају својим сународницима.
Стање атмосфере је такође било гушће него касније, у временима Атлантиде, а вода је била у далеко флуиднијем стању, док је оно што знамо као земљину кору било у мање чврстом стању. Биљни и животињски свет је био водоземачки, а то се односи и на птице и на ниже сисаре; данашње палме и сличне биљке донекле подсећају на биљни свет који је бујао у то време, мада, стриктно говорећи, ти облици нису били идентични. Облици који су данас сасвим мали у тим данима су били дивовских димензија; наша малена папрат била је велико дрвеће и формирала је огромне шуме. Данашњи виши сисари нису постојали, али, за разлику од тога, већи део човечанстваје био на тако ниском ступњу еволуције да се о њима једино може говорити као о „животињама“. Нижи тип људи се једва разликовао од нижих сисара на које је, заправо, у одређеном степену и подсећао.
Посебан значај припада чињеници да је напредак еволуције Лемуријанаца био унапређен животом који су водиле њихове жене. Људске силе које су те жене развиле биле су посебне врсте, а моћ имагинације које су поседовале заједно са Природом постала је основа за један виши облик поимања кад се тицало самог живота. Те жене су „осећале“ силе Природе, а то што су биле прожете тим силама и утицајима оставило је отисак на њиховој души. То је било прво семе за развојпамћења; а са памћењем, почела је да се уобличава прва и најпримитивнија замисао морала.
Ауторитет који је имао мушки елемент почивао је искључиво на спољашњим ефектима које је производила њихова снага воље, али се женски елемент сада проширио на живот осећања и обелодањивао се у више унутрашњими личним силама живота.
Мушкарац је видео силе Природе, које јекористио у сопствене сврхе, али је жена била прва којаје почела да тумачи њихов смисао.
Успон и пад лемуријанске цивилизације не може се тачно документовати, иако су многи полазили у потрагу за овим митским континентом. Познато је да су изгубљене цивилизације имале своје успоне и падове или су се просто појављивале и нестајале без објашњења. Зато се може само спекулисати о томе шта се десило са Лемуријом на основу археолошких доказа, легенди, теорија истраживача и метеафизичких каналисања.
Процес развитка кроз који је прошла жена лемуријанског доба условио је да она заузме изузетно важан положај у наредној епохи - током Атлантиђанске коренске расе. Мала група Лемуријанског човечанства је била издвојена и њој је било суђено да постану предаци наредне расе Атлантиђана.
22. маја 1932. године "Los Angeles Times Star" објавио је у свом недељном додатку чланак о једној колонији Лемуријанаца који су живели на падима планине Шаста у Северној Калифорнији. Писац тог чланка је одлучио да организује експедицију на дивљу планину потсакнут причама о необичној светлости и Лемурцима. Када је кренуо колима у град Вид открио је једно "мистично село". Писац овог чланка је тврдио да су ови лјуди били у стању да се стопе са својом околином и да ишчезну по вољи.
Еминентни научник Едгар Лусин Ларкин, одлучан и оштроуман, продро је у дивљину Шасте, док је могао, или смео, а онда је наставио своје истраживање са једне узвисине уз помоћ веома моћног телескопа. Видео је један храм у срцу мистичног села, чудесна грађевина од сеченог мермера и оникса, по лепоти и архитектонском сјају равна величанственим храмовима на Јукатану. Сами Лемуријанци су били мирољубиви, очигледно задовољни тиме што могу да живе онако како су њихови преци живели, пре него што је Лемурију прогутало море. Последњи потомци Лемуријанаца више нису имали једно око на потиљку главе, нити су могли да ходају уназад.
Еминентни научник Едгар Лусин Ларкин, одлучан и оштроуман, продро је у дивљину Шасте, док је могао, или смео, а онда је наставио своје истраживање са једне узвисине уз помоћ веома моћног телескопа. Видео је један храм у срцу мистичног села, чудесна грађевина од сеченог мермера и оникса, по лепоти и архитектонском сјају равна величанственим храмовима на Јукатану. Сами Лемуријанци су били мирољубиви, очигледно задовољни тиме што могу да живе онако како су њихови преци живели, пре него што је Лемурију прогутало море. Последњи потомци Лемуријанаца више нису имали једно око на потиљку главе, нити су могли да ходају уназад.
Мт. Шаста (4317m) у Калифорнији је магично место окружено мистеријом и древним легендама. Градић Вид у подножју вулкана има око три хиљаде становника. Старији се мештани сећају прича из деветнаестог века, о високим људима који су мењали златно грумење за со и сумпор и сланину. То је све што су желели и никада нису узимали кусур од својих куповина. Онда би једноставно нестајали назад у планини. Становници Вида их описују као високе, босоноге људе, племенитог изгледа, са кратко поткресаном косом, одевених у беспрекорну белу одећу.
У племену Модок још живи прича и верује се, да је Велики Дух остао живети на планини Шаста и после стварања. Имао је кћер која је једнога дана пала у подножје планине, где ју је пронашао медвед гризли и учинио је једном од својих жена. Њихова деца су, каже прича, били први људи. За казну, што му је украо кћер, Велики Дух је осудио медведа да хода на четири ноге, а децу му је раселио широм света.
Нажалост, овај опис у поменутим новинама је једини извештај очевидаца који имамо о Лемуријанцима. Професор Ларкин који је такође истраживао није никада обелоданио резултате свог истраживања. Неколико истраживача који су такође хтели да истражују Лемуријанце, никада се није вратило
Често се оданде чују необични звуци, а око планине се опажају необична светла. Загонетне формације облака, назване сочивима, формирају се око њеног врха, па са прекрасним заласцима сунца стварају мистични пејзаж неког другог света…
Нема коментара:
Постави коментар