Ратна 1943. година, Источни фронт. Главни циљеви операције "Барбароса" немачког Вермахта нису испуњени. Порази испред Стаљинграда и Москве знатно су урушили морал немачке војске али и знатни губитак технике и норужања. Фронт се стабилизовао на свим деловима а обе стране су то затишје искористиле за попуњавање губитака и концетрисање трупа. Уведене су нове јединице, нови модели тенкова и авиона, али се променио и однос снага. Совјетска авијација је постепено појачавала своје присуство и превласт у ваздуху коју је немачка Луфтвафе имала током 1941. И 1942. године.
Да би повратиле урушени морал и преокренули ситуацију на Источном фронту Немцима је требало да одаберу место офанзиве где би се постигли највећи успеси концетрисањем најмоћнијих снага.
Избор је пао на околину града Курскa из више разлога. Најважнији је био тај да се око тог града створила избочина као резултат совјетског противнапада 1943. године. Планирано је да се та избочина опколи дејством по боковима, затим униште опкољене снаге, и настави напредовање дубље у Русију. За остваривање овог плана сконцентрисане су огромне снаге: 50 дивизија, од којих чак 16 тенковских и моторизованих, две тенковске бригаде, три самостална тенковска батаљона и осам батаљона јуришних топова. Све укупно ове јединице, распоређене у групу армија „Центар“ и групу армија „Југ“ су бројале око 900.000 људи, 2.700 тенкова и 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви, док су их из ваздуха подржавале 4. и 6. ваздушна флота са око 2.000 авиона. Група армија „Центар“ би нападала са севера у правцу југоистока, а група армија „Југ“ са југа у правцу североистока. Овај план немачке команде је био под шифрованим називом „Цитадела“. По извршењу овог плана прешло би се на план „Пантер“, који је предвиђао наношење удара совјестском Југозападном фронту и разбијању читавог јужног крила Црвене армије, чиме би се из основа изменила војно-политичка ситуација.
НАЈВЕЋА БИТКА СВИХ ВРЕМЕНА
Курска битка је трајала 50 дан (од 5. Јула до 23. Августа 1943. године). У степама и на пољима централне и јужне Русије сударило се у лето 1943. Године више од 4 милиона војника, око 70 хиљада топова и минобацача, више од 13 хиљада тенкова и самоходних оруђа и преко 12 хиљада авиона.
Распоред снага пре битке
"Цитадела" шифровани назив за немачки напад
Наредба о операцији „Цитадела“ издата је 15. Априла 1843. године под бројем шест и носи Хитлеров потпис:
„Одлучио сам да се, чим временски услови дозволе, изведе операција „Цитадела“, прва офанзива у овој години...“
Што се тиче Совјета у Курск су даноноћно пристизали возови и камиони натоварени новоформираним дивизијама, ратним материјалом и храном. Војска је долазила с Урала, из Сибира, из Средње Азије... Војска и цивилно становништво Курске, Вороњешке, Харковске и других области, на стотине хиљада њих, подизало је утврђења и копало ровове. Сви ровови и комуникације, ископани на курској избочини, имали су дужину од око 10 хиљада километара, што је за само 2732 километара мање од пречника наше планете.
Одмах по доласку на фронт ступају у борбу јединице из Сибира
Шифра је проваљена
У центру града Ровна, 31. маја 1943. године, десио се необичан и веома кобан догађај за немачку војску: совјетски обавештајац Николај Кузњецов под лажним именом оберлајтант Паул Зиберт је од немачког рајхскомесара Ериха Коха успео да дозна место и циљ будуће операције „Цитадела“. Овај совјетски обавештајац је на превару хтео да ликвидира Ериха Коха али је исти почео да одаје веома важне и поверљиве информације мислећи да се ради о његовом земљаку из источне Пруске. Не само да је дознао најважније ставке „Цитаделе“ већ је сазнао да ће Немци употребити ново наоружање и ратну опрему. О свему је још истог дана известио своју команду.
Пре почетка саме битке совјетска војска је извела рискантну али веома плодоносну операцију извиђања и хватања заробљеника. Заробљени немачки каплар је рекао старијем воднику Подгорбунском који је командовао подухватом да ће немачка офанзива почети за 2 до 3 дана. То се десило у ноћи између 2. и 3. јула. Пошто се извиђањем 5. јула сазнао и тачан час операције совјетска одбрана је стављена у пуну приправност и отпочеле су припреме за контра-мере. Совјетска авијација је стављена у пуну приправност а неке ескадриле су и полетеле. Последње резерве су пристигле 2 сата пре почетка немачке офанзиве тако да Немци нису постигли ефекат изненађења.
Битка се бије, тутњава, метеж...
Отвори отвор и нека
Дом наш челични запљусне ваздух свеж,
Можда у тенку овом остајемо довека,
Стиснутих пести у метална гнезда
На споменику
Устремљеном пут звезда!
Анатолиј
Аквилев
Планирано је да немачка војска крене у офанзиву без велике артиљеријске припреме. Она би уследила по дубини совјетског фронта да би се постигло изненађење и совјетска авијација онемогућила да дејствује одмах по почетку операције. Међутим совјетска авијација је већ била у ваздуху и летела ка немачким аеродромима. Иако је било рано јутро совјетски авиони су пронашли своје мете и нанели губитке Луфтвафи на самим аеродромима. У исто време почела је и совјетска контраприпрема. На десет минута пре очекиваног немачког напада, на сектору фронта јужно од Орела, око 500 топова, 460 минобацача и 100 „каћуша“ извело је масивну артиљеријску припрему која је нанела немачкој војсци губитке у артиљерији, лаким механизованим јединицама али, по сећањима маршала Жукова није имала већи ефекат на немачке снаге осим што је помела сам почетак немачког напада. Разлог је био некоординисање и пуцање „на слепо“.
"Каћуше"
У 5 сати и тридесет минута по локалном времену Вермахт је кренуо у офанзиву на северном а пола сата касније и јужном делу избочине код Курска. После 15-о минутне артиљеријске припреме у напад су кренули средњи и лаки тенкови, иза њих панцергренадири у оклопним транспортерима. У другом ешелону су кренули батаљони опремљени Пантер тенковима и самоходни ловци тенкова Фердинанд уз пратњу регуларне пешадије. У напад је кренула само трећина Пантера јер је већина имала проблема са моторима (покварили се пре него што су стигли до борбених линија). На стотине ловаца и јуришних бомбардера се појавило у ваздуху и почело да напада прве линије совјетске одбране. По молби Валтера Модела већина ловаца понела је са собом и бомбу, неки и по четири. Проблем је био мањак авиона за тзв. прецизно бомбардовање. Ловци су коришћени масовно у те сврхе јер је совјетска ловачка авијација у саму зору извела нападе на немачке аеродроме и потребно јој је било попуњавање и пуњење горивом.
Битка код Прохоровке
На свим деловима фронта због конфигурације терена могао се лако предвидети како ће тећи немачки напад. Међутим на југу Курске избочине је била степа и непријатељ је могао било где да нападне.
У рану зору 12. јула командант немачког 2. СС оклопног корпуса Паул Хаусер је издао наређење да се нападне Прохоровка, а тако пробије трећи совјетски одбрамбени појас. Бојно поље на коме су се Немци и Руси сукобили је било ширине око 8 km и дужине око 8 km. То значи да је било мање него бојно поље код Ватерлоа 1815. године. У овом окршају учествовало је око 1000 тенкова с обе стране. Битка је завршена пат позицијом: немачки напад је заустављен, али Совјети нису успели да направе обруч око противника и униште га. Код Прохоровке су Немци користили своје најновије тенкове - Тигар 1 и Пантер, али испоставило се да им то не даје предност.
Почетак краја Хитлерове Немачке
У ноћи између 9. и 10. јула савезничке снаге су се у операцији „Хаски“ искрцале на Сицилију. Отворен је нови фронт у Европи и немачка команда је морала да хитно пошаље појачање у Италију. Хитлер је из своје „Вучје јаме“ (командни бункер) наредио да се операција „Цитадела“, како је он рекао „привремено обустави“.
Током Курске битке уништене су неке од најбољих немачких јединица. Подаци о немачким губицима варирају и крећу се до 500.000 (погинули, рањени, нестали). Ова бројка обухвата и губитке настале током совјетске противофанзиве. Немачка војска је изгубила око 1.000 тенкова и оклопних возила и око 3.000 авиона. Са друге стране прави совјетски губици су износили око 800.000 погинулих, рањених и несталих, преко 6.000 уништених и онеспособљених тенкова и око 1.100 уништених авиона.
Завршетком Курске битке завршена је и последња немачка офанзива на Источном фронту. После ове битке немачка војска се налази у константном повлачењу и иницијатива дефинитивно прелази на совјетску страну. Совјетска војска константно напредује на запад до пада Берлина 1945.
У најкраћем, Курска битка била је одлучујућа битка Другог светског рата на Источном фронту и последња велика немачка офанзива на Источном фронту, после које је премоћ и стратегијска иницијатива дефинитивно прешла на страну Црвене армије. Битка код Курска била је директни наставак Стаљинградске битке, јер је после опкољавања Паулусове армије совјетска команда озбиљно погрешила пропустивши да савлада и елиминише немачке снаге на Дону и северном Кавказу. Фелдмаршал Манштајн који је успео да се извуче са Кавказа, током фебруара и марта 1943. сломио је совјетску одбрану и поново заузео Харков и Белгород, али не и Курску избочину. Од јуна 1941. Вермахт није тако темељно и дуго припремао ниједну офанзивну операцију.
Мистерија
У тренуцима када се битка "ломила", десило се нешто што је запрепастило многобројне сведоке који су касније испитивани од стране руских обавештајних служби. Прича свих њих се поклапала до најситнијих детаља.
Била је средина августа 1943. године. Један од очевидаца, командир вода Црвене армије, поручник Генадиј Зелагинов, изјавио је да је, пола часа након почетка артиљеријске припреме, на небу угледао сјајан метални објекат у облику српа. Долетео је из правца северозапада и ускоро нестао из видног поља.
НЛО је по спољним ивицама био тамно плав, готово боје мастила, док се боја ка унутрашњем делу летелице постепено мењала у јарко наранџасту. Како је изјавио Зелагинов, личио је на огромног, вишебојног делфина чији се средишњи део константно ширио и скупљао. "Био је импресиван" – изјавио је Зелагинов истражитељима. Изненада, летелица се вратила и из ње се појавио зрак усмерен према првој линији немачких тенкова!
Тенкови су на тренутак застали, а затим су наставили да се крећу. Неочекивано за све, одједном су сви планули! Руси су били забезекнути јер су знали да ниједна граната са њихове стране није била испаљена. Летелица се затим невероватном брзином удаљила и нестала у висинама, оставивши за собом само мистерију и неверицу.
- Битка за Москву
- Совјетски војни авиони у Другом светском рату
- Совјетска оклопна визила у Другом свстском рату
- Ратна морнарица СССР-а у Другом светском рату
- Немачка оклопна возила у Другом светском рату
- Немачки авиони у Другом светском рату
- Ратна морнарица Немачке у Другом светском рату
Нема коментара:
Постави коментар