Му - давно ишчезли континент

На предлог неких читалаца решиo сaм да пишем о давно ишчезлим континентима Му, Лемурија и Атлантида. Егзактних научних доказа о њиховом постојању нема али пустимо машти на вољу и послушајмо следећу причу.

Веровања у постојање ишчезлих континената често се темеље на предањима, спорним списима али и на веродостојним научним сазнањима. Међу писаним документима нека нам, као на пример плочице Наакала, говоре и о појави човека на земљи. Друга документа, опет, откривају нам и географски положај ишчезлог континента. Амерички рукописи, иначе прилично бројни, указују нам на то да се земља Му налазила западно од Америке. Азијска документа, опет, говоре да се Му, Земља-матица, налазила источно од Азије, према ,,излазећем сунцу". У скалду са тим, човекова Земља-матица налазила се између Америке и Азије, протежући се широм Пацифика и обухватајући и данашња острва на којима наилазимо на камене остатке њених градова и храмова. Тројански рукопис, веома стара књига Маја, написана на Јукатану, рукопис који сеже у једно далеко раздобље, између хиљаду и по и пет хиљада година. Вероватно је стара између хиљаду пет стотина и три хиљаде година.

Једну од највећих тајни ишчезлих цивилизација представља континент Му, који је, наводно, пре две хиљаде година нестао поплављен водама Тихог океана. Мит о континенту Му говори не само о огромном острву које је нестало него такође уводи претпоставку о првобитној цивилизацији од које можда води порекло читав људски род.

Храм Тирувенгаланата у Карнатаки, на југу Индије, где су откривене таблице које су касније подстакле Черчвордову претпоставку о ишчезлом континенту Му. 

И поред свег уложеног труда, геолошка истраживања океанског дна нису пружила никакве доказе његовог постојања.

У XX веку развијале су се бројне геолошке теорије које су се бавиле могућношћу да је постојао континент који је потом нестао, а у прадавним временима је могао заузимати басен Тихог океана. Према највероватнијој од ових теорија, крхка земљина кора на којој је почивао овај континент, била је крива за ишчезнуће оволике копнене масе назване континентом Му, по симболима М и У откривеним у једном мајанском тексту у којем се, наводно, спомиње овај ишчезли континент.

ЧЕРЧВОРДОВА ОДИСЕЈА

Једна од најважнијих личности међу трагаоцима за континентом Му несумњиво је био Џејмс Черчворд. Овај пуковник британске војске, археолог-аматер, повео је 1883. експедицију у Монголију и Сибир да би сакупио податке потребне за формулисање хипотезе о ономе што се могло догодити на јужном Пацифику.

Веровао је да су се све познате високоразвијене културе старог века (Египат, Сумер, Нубија, Калдеја, Персија, Хиндустан, Кина и Грчка) врло брзо развијале захваљујући знању и корисним вештинама која је на те просторе давно пре донела нека велика, врло моћна и високоразвијена прадревна култура.

Черчвордова мапа

Будући да је у време своје војне службе у Индији успоставио блиске односе с неким хиндуистичким свештеницима, Черчворду су биле доступне архиве исписане древним језицима на глиненим таблицама сушеним на сунцу. Претпостављало се да су ове таблице припадале цивилизацији која је у давно доба настањивала континент Му. После опсежног истраживања ових реликвија, које је трајало неколико година Черчворд је, уз помоћ свог блиског пријатеља и сарадника, високог будистичког свештеника, 1868. године, некако успео да пронађе кључ за читање ових древних записа. На основу ових сазнања је развио теорију о несталом континенту и, поврх тога, покушао да опише људе за које је претпостављао да су тамо живели. Черчворд је дошао до закључка да таблице нису припадале ниједној познатој цивилизацији, те да се њихов садржај односи на стварање Земље и човека, и на место где се овај најпре појавио. Ови смели закључци, засновани на исцрпном проучавању садржаја таблица, утврдили су да је континент Му постојао и да се налазио на простору омеђеном Хавајима, Фиџијем и Ускршњим острвом. Осим тога, становници овог континента су били први људи и први досељеници на нашој планети.

ИСТРАЖИВАЧИ ДРЕВНИХ ЗАПИСА

Схематски приказ неких знакова с таблица које је у Мексику пронашао Вилијам Нивен. Пажњу одмах привлаче кукасти крстови, један од најчешћих знакова у многим записима пронађеним од Азије до Европе.

Иако је садржај древних, камених таблица наводно потврдио Черчвордове теорије, његове идеје су деловале несувисло. Међутим, анализа важног открића северноамеричког геолога и археолога Вилијама Нивена из 1921. године, који је пронашао чак 2600 таблица, које је открио у једној долини северно од данашњег Сиудад Мексика, показала је изненађујућу подударност с раније већ изнесеним Черчвордовим закључцима. Чинило се извесно да су и Черчвордове таблице (назване naacals) и оне које је открио Нивен биле писане можда првим језиком којим се у преисторији говорило у Америци.

Поред Черчвуда, други велики истраживач древних записа о прадревној земљи Му био је др. Џорџ Хант Вилиамсон који је на овом истраживању провео неколико десетина година.

Приказ контура давно несталог пацифичког континента Му открио је почетком друге половине XX века код града Ице у Перуу археолог др. Хавијер Кабрера. Оне су биле угравиране на каменим плочама које потечу још из периода пре Инка. 

            

ДОКАЗИ О ПОСТОЈАЊУ КОНТИНЕНТА МУ

Поред плочица из индијског храма које су написали Наакали или Бурми или Земљиматици и које говоре о томе каку су Нака-Б доспели са контонента који је смештен усред Пацифика. Потврда о постојању Муа постоје и у другим рукописима као што је еп Рамајана. У једној веома старој књизи Маја написаној на Јукатану се говори о земљи Му, уз употребу истих симбола Муа на које наилазимо у Индији, Бурми и Египту.

           
На острвима Јужних мора, нарочито на Мангаји, Тонга-Табуу, на Маријанским и Ускршњим острвима и Панапеу, данас наилазимо на остатке старих храмова од камена и друге монолитне остатке из времена Муа. У Уксмалу, на Јукатану, на једном храму у рушевинама налази се споменарски натпис о ,,земљама на западу, одакле долазимо".

По мишљењу реномираних историчара и археолога још увек нема довољно ваљаних научних доказа који би могли веродостојно потврдити или оповргнути постојање несталог континента Му и његове напредне цивилизације. Према мишљењу научника, подаци на темељу којих су амбициозни пуковник Ј. Черчвод и др. Вилиамсон покушали реконструисати основне историјске и географске одреднице несталог континента Му и прадревног Царства Сунца врло су оскудни те спорни.

Занимљиво је напоменути да су утицајни ауторитети из света науке често склони изношењу таквог мишљења кад им неки археолошки подаци не одговарају, јер се никако не уклапају у унапријед сложени и 'неупитан' службени историјски мозаик.

РЕКОНСТРУКЦИЈА КОНТИНЕНТА

Хипотетички пацифички праконтинент Му познат је у литератури још под називима Пан, Мар и Мурор, док га теозофи* и мниги новији аутори погрешно називају Лемуријом.

Ову велику и богату земљу напајале су бројне реке, речице и потоци, кривудајући између ниских брежуљака и плодних равница. Читав континент био је прекривен бујним зеленим растињем. На дрвећу и по жбуновима расло је на хиљаде мирисних цветова; жала су била опасана палмама, док, се дуж река висока папрат њихала на поветарцу. У долинама, реке су стварале језера око којих је растао свети лотос. Лептири, у хиљадама боја, летели су испод дрвећа, док су колибри, са својим крилима блиставим од сунца, зујали од цвета до цвета.

Велики континент врвео је срећним животом. ,,Шездесет четири милиона људских бића" (Тројански спис) зналачки је управљало континентом.

Много генерација раније, народ беше себи изабрао краља и његовом имену додао префикс Ра. Потом је постао и црквени поглавар и цар под називом ,,Ра Му" и обављао је дужност врховног свештеника, док се само царство називало Царством Сунца.

Народ је имао једну монотеистичку религију и поседовао је многа висока окултна знања, а био је такође добро упућен у математику, астрологију и астрономију. Вредни житељи земље Му подизали су бројне градове и грађевине од масивних блокова вулканске лаве које је у њиховој земљи било посвуда у изобиљу. Живели су у кућама с прозирним крововима. Имали су моћне врачеве који су својим паранормалним способностима знали вешто контролисати природне силе, па стога нису имали потребу за коришћењем напредних технологија примерених нашем добу.

Ова прекрасна земља у којој је живео врло напредан народ који је колонизовао сав остали свет. Друштвена заједница земље Му је имала десет великих племена (раса) црне и жуте боје коже.

---

* Теозофија (грч. Θεοσοφία theosophia, "божанска мудрост") је мистично езотерична доктрина, која настоји повезати филозофска истраживања и теме с мистичним настојањима спознаје Бога.

У основи, то је пантеистичко-духовни покрет, дубоко укорењен у хиндуизму и будизму. Основни теозофски став је постојање високо развијених учитеља који управљају људском цивилизацијом, при чему се не мисли на духовна бића, већ на појединце, који су циљаним духовним развојем наводно стекли надљудске способности.

---

Житељи Муа били су врсни морепловци, који су својим бродовима пловили читавим светом, ,,од океана на истоку до оног на западу, и од северних до јужних мора..." Исто тако, били су и сјајни архитекти који су градили огромне храмове и камене палате. Вајали су и подизали и џиновске монолите, као споменике. У земљи Му било је седам главних градова — седишта верских, научних и образовних центара. И много других великих градова било је расуто по трима земљама. Бројне луке биле су изграђене на ушћима река, одакле су бродови испловљавали у сусрет свим обзорјима, и у којима је цветала трговина. Земља Му била је велики центар трговине и цивилизације; све остале земље биле су само њене колоније. Њени бродови без престанка су превозили путнике и робу према разним насеобинама.

Становници прадревне земље Му допрли су као колонизатори у Индију, а одатле у Месопотамију (Сумер) и Египат. Други правац њихове колонизације текао је преко Средње Америке и Атлантиде све до северних обала претпотопне Африке. Једна група тих прадревних колонизатора стигла је - по Черчвордовом мишљењу - преко Средње Америке и на пространо подручје високих Анда.

То велико насељавање глобалних размеера се одвијало под вођством свете браће Наакалс и чланова свештеничког братства који су из прадомовине - земље Му - одлазили у мисије у све колоније и подучавали тамошње припросто и неуко домородачко становништво говору, религији, етици, науци, градитељству, поморству, пољопривреди те осталим корисним вештинама и знањима.

КАТАКЛИЗМА

Му, човекова Земља-матица, са својим величанственим градовима, храмовима и палатама, уметношћу, науком и културом, остао је само сан из прошлости. Вода је била њен мртвачки покров. Ова катастрофа, међутим, била је тек почетни корак ка уништењу прве велике цивилизације на земљи.

Док се, услед те страшне геолошке катаклизме планетарних размера, земља сабласно дизала, пропињала и спуштала, тресла и пуцала, из побеснелог подземља је високо у небо избијала жестока ватра која је уз страховиту буку стварала густе тмасте облаке дима. У тим застрашујућим облацима севале су посвуда снажне муње које су стравично парале небо испуњено облацима дима и прашине. Ваздухом се са свих страна разлегала ужасна тутњава и грмљавина.

Када се континент распао и био потопљен огромним плимним таласима, брежуљци и неки појасеви земље су остали на површини воде. Од њих су настала острва и архипелази, али су и они били растрзани вулканским ерупцијама. Пошто је прекрила земљу и све што се на њој налазило, вода се смирила, као да је била задовољна својим рушилачким делом, и те се воде данас зову Пацификом.

Током једне једине стравичне ноћи читава је земља Му била потпуно разорена, скршена у безброј комада и полако је тонула у широко разјапљене раље пакла. Та блистава прадомовина човека, са свим поносним градовима, бројним храмовима, блиставим палатама, свом науком и културом, одједном је неповратно нестала на океанском дну и преточила се у легенду.

Они који су преживели ову катаклизму користили су коже животиња, уколико их је још било, као и лишће са дрвећа, што ће бити њихова једина одећа. Камење, копља и стреле биће њихово оружје. Оруђа су морали да праве од шкољки и кремена. Али, зар исхрана није била најважнија? Несумњиво, многи су умрли од хладноће, глади и страха, па су после њихове смрти њихова мртва тела служила као храна преживелима. Тако су настали канибализам и дивљаштво. Тако су се преживели из највеће цивилизације на свету спустили на најнижи ступањ дивљаштва, који се одржао готово до наших дана.

Ипак, мало по мало, из генерације у генерацију, сиромашни становници острва падали су све ниже и ниже, све док нису заборавили и саму традицију из своје прошлости, која је, у почетку, била заветно преношена с колена на колено. Величина њихове прошлости била је из њихових умова избрисана са истом оном потпуношћу са којом и издајничке воде Пацифика беху збрисале саму земљу Му; међутим, при свему томе, код домородаца на тим острвима остали су неки трагови да би се сачувало сећање на Му.

РАЗВОЈ КОЛОНИЈА

Након изненадне катаклизмичке пропасти моћног Царства Сунца његове бројне колоније и трговачки градови ШИРОМ света наставили су самостално живети и даље се развијати на богатом фундусу корисних знања и вештина које им је несебично подарила њихова мајка земља Му. Те друштвене заједнице биле су плодно семе из којег су током врло дугачког праповесног доба никле, стасале и развиле се многе нове развијене претповесне и повесне културе широм свијета (Атлантида, Аријанско Царство, Египат, Сумер, Хиндустан, Тибет итд.).

Изненадном пропашћу прадревног Царства Сунца, које је потицало, усмеравало и координирало њихов развој, све су оне остале без моћног обједињавајућег средишта. Неке од њих су, оставши у изолацији препуштене саме себи, поступно назадовале и пре или касније нестале без трага у недоступним дубинама историје.

Прва значајна колонија Царства Сунца била је организирана у Средњој Америци на простору данашњег Мексика и полуострва Јукатан. На том је големом простору стасало, развило се и пропало неколико значајних цивилизација. Тамо је некада давно било и легендарно краљевство Маја, којим су још пре шеснаест хиљада векова владали краљица Моо и њезин брат-супруг Коху из династије Кан.

То моћно праповесно краљевство имало је веројатно своју колонију у Пределима где се данас протеже ланац високих Анда. Све то, према Черчвордовом мишљењу, произлази из једног древног натписа којег је успео прочитати на великим монолитним каменим Вратима сунца у древном Iiahuanacuu, недалеко пространог и сликовитог андског језера Титикака.

Атлантида, некада велико острво-континент у Атлантику била је својевремено значајна и високоразвијена колонија Царства Сунца. Његовом пропашћу она је убрзо постала врло моћно самостално царство. Према сачуваном древном запису Маја, званом CODEX TRO-CORTESIANUS, који се чува у Америчком музеју у Мадриду и чији је латински превод деломично споран, легендарна краљица Моо је на свом путовању за далеки Египат боравила неко време на Атлантиди као краљева гошћа.

ГЕОГРАФИЈА ОСТРВА ПОТОНУЛОГ У МОРУ

Убеђен да свети текстови на таблицама недвосмислено упућују на континент Му, Черчворд је саставио подробан опис морфологије и положаја континента. Према његовим налазима, континент Му је покривао широко пространство, чија би јужна граница требало да представља замишљену линију повучену између Ускршњег острва и острва Фиџи.

Континент би требало да је имао површину обухваћену раздаљином од отприлике 5000 км са севера ка југу и 1000 км са истока на запад, која се састојала од земљишта раздељеног каналима. Овај последњи детаљ изгледа да доводи континент Му у директну везу с митом о Атлантиди, како га је представио Платон, везу која, ма како смела и безумна била, и без обзира на грешке у утврђивању положаја и географском опису, показује снагу оваквих континената изгубљених у свету колективне имагинације.

ЈЕСУ ЛИ МОАИ ОСТАЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ МУ?

Пуковник Џон Черчворд тврдио је у својим списима да је напредна цивилизацијас континента Му подигла камене дивове на Ускршњем острву, које лежи на самој оси полинезијског архипелага. Ово острво, које је 1722. открио холандски морепловац Рогевен, крије небројене загонетке, од којих се многе односе на шест стотина камених статуа названих моаи. Међутим, за везу коју је Черчворд успоставио између ових статуа и цивилизације с континента Му нема посебно поузданих доказа, већ се она заснива више на интуицији овог британског пуковника него на некој веродостојној и провереној тези. Осим тога, још се један мит о ишчезлој цивилизацији доводи у везу с моаима, који се објашњавају као баштина нестале цивилизације Лемурије. Ову теорију је почетком XX века формулисала Јелена Блавацка, оснивач Теозофског друштва, отворено се супротставивши споменутој теорији Џона Черчворда.

ИЗГУБЉЕНИ КОНТИНЕНТ ЈЕ ПРОНАЂЕН?

Нестала под морем пре 12.000 година, земља Му и даље покреће расправе и подстиче спекулације. Човек ће и даље бити запањен могућношћу да је нека напредна цивилизација можда постојала много пре времена о којем имамо било какве историјске податке. Тајанствени нестанак тако огромног копна у Тихом океану и даље ће бити предмет проучавања научне заједнице.

Једну од највећих мистерија древног света научној заједници представио је 1985. године јапански ронилац Кихакиро Аратаке, који је наишао на потопљене монументе током подводне експедиције код острва Јонагуни на архипелагу Рјукју.

„Споменик“ има пирамидални облик са мноштвом елемената на својој јужној страни, подсећа на џиновске степенице, висина пирамиде је 24 метра, дужина већа од 55, ширина око 20.

Његов врх налази се на само пет метара од површине мора, а структура која подсећа на култну кулу древне Месопотамије састављена је од блокова пешчара.

До сада нико није могао именовати извођаче овог дела, али је утврђено да је ова грађевина потопљена пре најмање 8000 година. сигурно једна од најстаријих монументалних грађевина на Земљи, подигнута много раније од египатских пирамида.