ИСТОРИЈСКА СВАШТАРА: Совјетски војни авиони у Другом светском рату

ШКОЛСКИ АВИОНИ, ЛОВЦИ
	Јак-1 Тип: Школски авион, ловац Јак-1 је совјетски ловачки авион из периода Другог свјетског рата. Био је један од најзначајнијих борбених авиона тог периода. Предходио му је развојни прототип био И-26, а сериски се почео производити 1941. године, у више варијанти у укупном броју од 8.734 примерка, а остао је у оперативној употреби све до краја рата. Једносед је мале масе, структура му је израђена од мешовитих материјала. Крило је потпуно од дрвета. Погонио га је један клипни мотор ВК-105ПА. Имао је изванредне маневарске карактеристике, био је добро наоружан и једноставан за одржавање. Пројектован је у бироу Јаковљева и био је одлична основа за развој осталих ловачких авиона из те породице, са око 37.000 укупно реализованих примерака. При немачком нападу на СССР, у оперативној употреби у јединицама црвене армије било је само 425 авиона типа Јак-1. Многи су уништени још на земљи при изненадном нападу, многи у неравноправној борби у ваздушном простору. Ипак је појава ловачких авиона Јак-1 утицала на даље немачке поступке у борби.
	Јак-7 Тип: Школски авион, тешки ловац Јак-7 је совјетски ловачки авион из периода Другог светског рата. Настао је развојем од авиона Јак-1, као тренажна верзија. Међутим, током операције Барбароса, Црвена армија је претрпела велике губитке у ваздухопловима што је морала надокнадити брзим увођењем у борбена дејства и тренажних авиона који су надограђивани у намену „тешког ловца“, са новом ознаком Јак-7.
	Јак-23УТИ Тип: Школски авион, тешки ловац Верзија двоседа била је основни авион за обуку пилота која је развијена да би се убрзала обука пилота и обезбедило значајно појачање совјетског ваздухопловства. Иако, веома незграпног и грубог изгледа авион је имао добре летне перформансе. Застарели концепт конструкције, недостатак савреме опреме и брзи развој нове генерације совјетских ловаца пре свега авиона МиГ-15 и његове двоседе верзије довели су до повлачења из употребе, мада се у Пољској, чехословачкој користио до 1955.год. Датум / I лет: 24.04.1946. ТАКТИЧКО - ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ: Погонска група: Климов РД – 10Ф потисак (кН) са ДС 11.00 потисак (кН) без ДС 9.10 Димензије авиона - дужина авиона (м) 8.33 - распон крила (м) 9.20 - висина (м) 3.15 - површина крила (м2) 14.80 Масе авиона - празан (кг) 2200 - нормално оптерећен (кг) 2550 - максимално оптерећен (кг) 3050 Брзине авиона - максимална на висини (км/х) 900 - крстарећа на Х = 0 (км/х) 650 - уздизања на Х = 0 (м/с) 40.00 Остале карактеристике - оперативни врхунац лета (м) 12750 - тактички радијус (км) 550 - долет (км) 1280 Наоружање: топ 2 x 23 мм бомбе и ракете до 500 кг
ЛОВЦИ
	Јак-3 Тип: Ловац Јак-3 је реализован 1943. године, развијен је од Јак-1 са првобитним називом Јак-1М са побољшаним борбеним карактеристикама и већом борбеном моћи, био је наоружан са два митраљеза Березин УБС 12,7 мм и једним топом ШВАК 20 мм. Могао је да развије брзину од 655 километара на сат. Произведено је 4.848 примерака и 1944. године је постао авион који је оборио највећи број ловаца Луфтвафеа. Добијен је надмоћан ловац у ваздушном простору источног фронта. Многи га с разлогом сматрају најбољим ловачким авионом Другог светског рата.
	Јак-9 Тип: Ловац Јак-9 је совјетски једномоторни ловачки авион, масовно је опертивно коришћен у периоду Другог светског рата. Трећи је ловац у низу, из породице Јак, настао је након развоја Јак-1 и Јак-7, у периоду Великог домовинског рата. Јак-9 је уведен у оперативну употребу 1942. и први пут је уведен у борбу крајем 1942. године, током битке за Стаљинград.
	Јак-15 Тип: Ловац Иако је полетео само 3 сата после авиона МИГ-9, Yак-15 је био један од два авиона у свету који су настали уградњом млазног мотора у труп ловца са класи~ним клипним мотором. Други авион је шведски Ј-29Р. У метални труп серијског авиона Yак-3 је уграђен млазни мотор, Извршене су неопходне конструкцијске измене и врло брзо је почело испитивање авиона у лету. Перформансе авиона су биле изненађујуће добре и авион је уведен у серијску производњу. Први пут је јавности приказан на паради у Тушину 18.08.1946.године. Конструкција је била са класичним репним точком који се није увлачио, а главни точкови су се увлачили у крила. Наоружање и остала опрема је као и у серијском авиону Yак-3. Да би се пилоти обучили за лет авионом са млазним мотором развијена је двоседа верзија прерадом двоседог авина са клипним мотором Yак-9, а неколико примерака је изграђено у фабрици адаптацијом, једноседа, из серијске производње. Датум / I лет: 24.04.1946 ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ: Погонска група: Љуљка РД – 10 потисак (кН) са ДС потисак (кН) без ДС 9.10 Димензије авиона - дужина авиона (м) 8.70 - распон крила (м) 9.20 - висина (м) 2.27 - површина крила (м2) 14.85 Масе авиона - празан (кг) 1910 - нормално оптерећен (кг) 2634 - максимално оптерећен (кг) 2742 Брзине авиона - максимална на висини (км/х) 805 - крстаре}а на Х = 0 (км/х) 700 - уздизања на Х = 0 (м/с) 24.00 Остале карактеристике. - оперативни врхунац лета (м) 13350 - тактички радијус (км) 500 - долет (км) 1100 Наоружање: топ 2 x 23 мм бомбе и ракете до 500 кг
	Лавочкин Ла-5 Тип: Ловац Ла-5 је у почетку био далеко слабији од најбољих авиона Луфтвафеа, али се касније показао врло корисним у окршајима на малим висинама. Најбољи резултати су постигнути испод 3.000 метара. Укупно је произведено 9.920 ових авиона. Неки су опремљени са три аутоматске пушке Б-20. Познати совјетски пилот Алексеј Маресјев летео је на њему након ампутације ногу.
	Петљаков Пе – 3 Тип: Тешки ловац Тешки двомоторни ловац пресретач наоружан са: два топа 20 mm ШВАК, два митраљеза 12,7mm, два митраљеза 7,62mm и један митраљез 12,7mm у задњој куполи. Развијен је од Пе-2 и замишљен је за борбу против непријатељских бомбардера. Могао је да служи и као лаки бомбардер и извиђачки авион. Само месец дана после фашистичког напада на СССР, немачка авијација је извела прво бомбардовање совјетске претонице. Супротставили су им се совјетски пилоти тако да је само неколико немачких бомбардера успело да изврши задтак, остали су произвољно избацили бомбе и назад.
	Поликарпов I-16 Тип: Ловац Поликарпов И-16 је био совјетски ловачки авион из периода 1930-их година и Другог свјетског рата. Био је најважнији совјетски ловац тог времена, учествујући у неколико ратних сукоба. Касније верзије авиона су добијале све јаче моторе и боље наоружање, али је у вријеме њемачког напада на СССР1941. авион већ био дјелимично застарио. Упркос томе, велики дио ловаца совјетског РВ су били И-16, и поднијели су главни терет ваздушних борби са Нијемцима и њиховим савезницима у првој години рата. Херојски су кориштени и за ударе у противничке авионе (Таран - ваздушни ован), нападе на земаљске циљеве и друге задатке. Данас се И-16 сматра за један од најзначајнијих борбених авиона у историји.
	Поликарпов I-180/I-185 Тип: Ловац Поликарпов И-180 био је прототип совјетског ловца из 1938. године. Био је то последњи покушај да се из основног дизајна Поликарпов И-16 извуку позитивне перформансе. Развојни циклус имао је проблема, посебно са смрћу совјетског тест пилота Валерија Чкалова у једном од прототипова. Може се сматрати грешком прекидање проузводње овог авиона који је био бољи од осталих и да је то последица Стаљиновог форсирања Александра Сргејевича Јаковљева без обзира на квалитет.
	Поликарпов ТИС (МА) Тип: Тешки ловац Био је тешко наоружан ловац дизајниран раних 40-тих година. Изграђена су само два прототипа јер су се предвиђени мотори показали превише непоузданим да би могли да почну са производњом. Пошто се други прототип срушио у септембру 1944. године, прекинуто је даље тестирање после смрти Поликарпова.
	Поликарпов Маљутка Тип: Ловац Поликарпов ракетни борбени систем Маљутка радио је између 1943. и 1944. године, када је пројекат поништен и дизајнерски биро је распуштен након Поликарпова смрти 30. јула 1944. Маљуткин ловац требао је да покреће Глушко мотор. Авион је конструисан да постигне брзину од 845 km/h током лета од 8 до 14 минута. Авион је био једносед 7,3 метра дуг и имао је максималну тежину од 2795 kg, од чега је 1500 kg било погонско гориво. Мотор је конструисан да ради на мешавини керозина и азотне киселине.
	Поликарпов Иванов Тип: Ловац Поликарпов Иванов био је прототип совјетског једномоторца из 1930-их који је дизајнирао Поликарпов. Иванов је био потпуно метални нискокрилни једномоторац са конвенционалним механизмом за слетање који се увлачи, а покретао га је Шевтсов М-62 радијални мотор снаге 619 kW. Опремљен је са четири митраљеза постављена на крила са помичном куполом Березин УБТ постављеном на задњем делу кокпита. Два прототипа су у изради 1938. године, а први је тестиран од фебруара до августа 1938. Утврђено је да Иванови требају боље летеће особине, а с конкуренцијом Харков Р-10 који је већ у производњи други прототип није завршен и програм је напуштен.
	Грушин Гр-1 Тип: Тешки ловац за пратњу Један од најмање познатих тешких ловаца створен уочи рата. Ради смањења тежине авиона одлучено је да буде за једног пилота али је кокпит био потпуно блиндиран. Авион је поседовао и моћно наоружање. Авион је полетео у рано пролеће 1941. Нажалост приликом једног бомбардовања Немачка бомба је уништила прототип а документација је потпуно изгорела. То је био крај овог авиона.
	Лавочкин ЛаГГ-3 Тип: Ловац Совјетски борбени авион Другог светског рата. Био је један од најмодернијих авиона на располагању совјетским ваздухопловним снага у време инвазије Немачке 1941. године. Упркос својој дрвеној конструкцији био је прекомерне тежине. Упркос бројних измена све до 1941. авион је имао мана. Међутим то није сметало неким совјетским пилотима да досегну статус аса. Експерименти са уградњом радијалног мотора Шветсов М-82 у авион ЛаГГ-3 коначно су решили проблем напајања и довели до Лавочкина Ла-5.
	Лавочкин Ла-5 Тип: Ловац Лавочкин Ла-5 био је совјетски ловачки авион Другог светског рата. Настао је развој и дорадом ЛаГГ-3, заменом мотора ранијег модела са много моћнијим радијалним мотором Шветсов АСх-82. Био је то један од најспособнијих типова ратних авиона совјетског ратног ваздухопловства, који је могао равноправно да се бори против немачких авиона. Све управљачке команде код овог авиона су биле одвојене што је изискивало од пилота стална подешавања током борбе. Супротно томе, савремени немачки авиони са БНВ-овим мотором користили су рачунарски систем мотора који је аутоматски управљао свим тим подешавањима. Генерално, овај авион је важио као ефикасни ловац. Имао је два топа и снажни мотор са ваздушним хлађењем.
	Лавочкин Ла-7 Тип: Ловац Овај авион је настао као развој предходног модела ЛА-5. Први лет је имао почетком 1944. Наоружан је са два или три топа 20 mm имао је максималну брзину од 661 km/h. Сматрало се да је бар једнак свим немачким авионима. Производња овог авиона је престала 1947. године.
	МИГ-1 Тип: Ловац МиГ-1 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-1) је био совјетскиловачки авион из периода Другог свјетског рата. Авион је као МиГ-1 ушао у серијску производњу 1940—1941. Брзина серијских авиона је била око 628 km/h, што по совјетским тврдњама значи да је МиГ-1 био најбржи ловац-пресретач на свијету у том тренутку. Међутим имао је низ озбиљних мана. Нестабилност авиона, склоност ка ковиту, мали долет и осјетљивост на борбена оштећења су били највећи проблеми. Произведено је укупно око 100 авиона прије него што је производња пребачена на знатно побољшани МиГ-3. Од наоружања је имао 1 митраљез БС 12.7 mm, 2 митраљеза ШКАС 7.62 mm. Први лет прототипа: 5. априла 1940. Највећа брзина: 657 km/h.
	МИГ-3 Тип: Ловац МиГ-3 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-3) је био совјетскиловачки авион из периода Другог свјетског рата. Конструисан је у пројектном бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. Изведен је из авиона МиГ-1. Многобројни проблеми уочени код авиона МиГ-1 су морали бити отклоњени. Нестабилност, мали долет, слабо наоружање и други су рјешавани са аеродинамичкимпобољшањима, повећањем угла нагнутости крила према горе (дихедрал), повећањем количине горива, и појачањем наоружања и оклопне заштите. Први лет тако побољшаног прототипа авиона МиГ-3 је изведен крајем 1940. Авион је ушао у серијску производњу 20. децембра 1940. Произведено је укупно 3422 авиона МиГ-1 и МиГ-3, од тога око 3300 МиГ-3. У вријеме почетка Операције Барбароса, око 1200 авиона је било испоручено из фабрике. Авион се показао добро на висинама преко 5000 метара. Међутим, како се већина ваздушних борби на Источном фронту водила на мањим висинама, његове предности нису могле доћи до изражаја. Понекад су кориштени чак и за нападе на јединице на земљи, гдје су се лоше показали. Авиони су кориштени и за извиђање, гдје је њихова велика брзина била врло корисна. Уведен је у употребу 20. децембар 1940. Највећа брзина је 640 km/h. Од наоружања је имао 1 митраљез 12.7 mm УБС, 2 митраљеза 7.62 mm, ШКАС. Неки авиони су имали додате подкрилне митраљезе УБК 12.7 mm, 2 бомбе од по 100 kg и 6 ракетних зрна РС-82, калибра 82 mm.
	Сухој Су-1 Тип: Ловац Сухој Су-1 је ловачки авион направљен у Совјетском Савезу. Авион је први пут полетео 1940. године, развој авиона је заустављен на нивоу прототипа због проблема са турбопуњачем. Модификација овог авиона је носила ознаку Су-3. Висински ловац Су-1 је био једномоторни једноседи конзолни нискокрилац мешовите конструкције. Покретао га је линијски мотор (V распоред цилиндара) хлађен течношћу са турбинским компресором М-105П снаге 828 kW, постављен у нос авиона са којим је постигнута брзина од 500 до 640 km/h на висини од 5.000 m. Труп је био дрвене конструкције полу-монокок са облогом од шперплоча, коримила су била изведена од дуралуминијумске конструкције пресвучене платном. Крила су била трапезастог облика са кружним завршетком крајева. Од наоружања авион је био опремљен једним топом ШВАК калибра 23 mm и 2 митраљеза ШКАС 7,62mm. Испод сваког крила авион је имао подвесне носаче на које су могле да се прикаче бомбе до максималне тежине 100 kg. Поред тога авион је био опремљен спољним резервоаром за гориво запремине 150 литара. Пројект авиона Сухој Су-1 је стопиран након испитивања прототипа, јер је мотор имао јако великих проблема са турбопуњачем, био је непоуздан па је тиме доводио у питање и поузданост рада мотора.
	Сухој Су-3 Тип: Ловац Други прототип авиона Су-1 је назван Су-3 (првобитан назив И-360) и незнатно се разликовао од свог претходника. Авион је био завршен до средине априла месеца 1941. године али су радови због непосредне ратне опасности били стопирани. Технички опис је истоветан авиону Су-1 разлике су у димензијама и положају хладњака за воду и уље. Био је планиран са јачим мотором М-106П са турбопуњачем ТК-2, али пошто мотор није био расположив пре тестирања уграђен је исти мотор као и код авиона Су-1. Авион је имао повећану количину муниције у односу на Су-1 имао је 190 граната за топ калибра 23 mm. Авион је имао оклопну заштиту за пилота и хладњаке за уље.
	Сухој Су-5 Тип: Ловац Сухој Су-5 је висински ловачки авион направљен у Совјетском Савезу. Авион је први пут полетео 1945. године, и имао је комбиновани погон клипни мотор са четворокраком елисом и турбомлазни мотор. Непосредно пред, и у току Другог светског рата, све зараћене стране су радиле на развоју авиона на млазни погон. У томе су пре рата предњачиле Енглеска, Немачка и Италија док су за време рата у тој трци остали Немачка и Енглеска, а Италија је изгубила корак. Интересантно је било то што су Јапан, САД и СССР земље са јако развијеном авио индуструјом у овом правцу мало шта чиниле. Због свега тога у Совјетском Савезу се приступило развоју летелица које ће користити комбиновани погон (клипи мотор + млазни мотор) авиони Сухој Су-5 / И-107 и МиГ-13 / И-250 и (клипни мотор + ракетни мотор) авион Су-7 (1944). Млазни и ракетни мотори, код поменутих авиона су се користили као акцелератори који су омогућавали лакше и брже полетање и евентуално убрзавање у току лета. Авион Су-5 (инициални назив И-107) је пројектова у току 1944. године у ОКБ Сухој, а полетео је први пут 6. априла1945. године. Испитивање је вршено све до 18. октобра 1945. године. Иако се одустало од даљег развоја овог пројекта, био је користан, јер је предстаљао прва искуства у примени млазних мотора у погону авиона совјетске конструкције.
	Сухој Су-7 Тип: Ловац Још 1940. године у ОКБ Сухој је завршен нацрт ловца за борбу на великим висинама, због непостојања мотора са добрим турбинским компресором, али више због тога што није постојала изразита потреба за оваким авионом одустало се од његове даље разраде. Почетком 1944. године потреба за оваквим авионом је постала реална, поред немачких извиђача који су летели на великим висинама, појавили су се и савезнички авиони бомбардер B-29 и ловац Спитфајер XIV којима совјетски ловци нису могли парирати. Стога је П. О. Сухој добио задатак да предложи идејно решење за овакав авион, а он се определио за модификацију постојећег авиона Су-6, тј. авион једносед без оклопа са радијалним ваздухом хлађеним мотором са два два турбо компресора ТК-3 уз додатак ракетног мотора РД-1-Х3 конструктора В. П. Глушкова. вион је добио ознаку Су-7 (1944) и као Су-6 био је конзолни нискокрилац мешовите конструкције, имао је труп дрвене конструкције са облогом од шпера и метална крила. Мотор М-82ФН снаге 1.360 kW смештен у кљуну авиона, а ракетним мотором РД-1-Х3 потиска 3kN који је био смештен у труп авиона иза пилота. Ракетни мотор је као гориво користио течно гориво керозин и азотну киселину могао је непрекидно да ради 4 минута с тим што је могао да ради и у прекидима односно кад се појави потреба за убрзањем. Када се користи ракетни мотор потребна дужина полетне стазе је била само 300 метара. Наоружање авиона су била три топа калибра 20 mm са 370 граната. Један топ је био синхронизован са елисом, а друга два су се налазила у крилима авиона. Максимална брзина авиона Су-7 (1944) је била 705 km/h, плафон лета 12.750 m, а долет 990 km. На крају испитивања (18. децембра1945.) је донета одлука да се прекине даљи рад на развоју овог авиона пошто се увидело да комбинација класичног мотора са унутрашњим сагоревањем и ракетног мотора није перспективна за даљи развој авијације те да је неопходна примена турбо млазних мотора у циљу постизања већих висина и брзина.
	Четвериков ППИ Тип: Тежак ловац Пројекат тешког ловца са пет топова. Дизајниран 1939-1940. Има два мотора АМ-107 (1400 КС), максималне брзине од 640 км/h. Од наоружанја имаТаубин топ 1 x 37 mm, 2x20mm и 2x20mm Швак за одбрану. Има посаду од три члана.
БОМБАРДЕРИ
	Јак-2 Тип: Лаки бомбардер Јаковљев Иак-2 био је совјетски лаки бомбардер / извиђачки авион кратког домета који је коришћен током Другог светског рата. Произведен је у малом броју, а већина је уништена током уводних фаза операције Барбаросса. Био је то, међутим, најбржи вишемоторни авион у Совјетском Савезу, који је могао достићи 567 км на 9.900 м, зато што му је недостајала тешка војна опрема. Међутим приликом испитивања авиона закључило се да су системи за хлађење мотора неадекватни, кочнице су биле проблематичне, а систем горива непоуздан. Производња ке обустављена у априлу 1941. Када су Немци напали Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, 73 Јак-2 су биле у употреби, у Кијевској војној области. Већина њих је уништена у првим данима кампање а 11. Јула остала су само само четири.
	Иљушин Ил -4 (ДБ-3) Тип: Tешки бомбардер Иљушин Ил-4 (НАТО назив Bob) је двомоторни совјетскибомбардер, са великим долетом, коришћен је у Другом светском рату. То је авион који је извршио прво савезничко бомбардовање Берлина у Другом светском рату, ноћу између 7. и 8. августа 1941. године. Углавном је коришћен као ноћни бомбардер.
	Иљушин Ил -10 Тип: Tешки бомбардер Произведен је 1944. и имао је концепцију ваздушне подршке трупама на земљи. Са уградњом мотора АМ-42 дошло је до побољшања карактеристика авиона: брзина, маневарске способности, карактристике полетања. При тлу брзина овог авиона је била око 540 km/h, на висини од 2600 m - 596 km/h, a на надморској висини од 5000 m oко 620 km/h.
	Тупољев Ту-2 Тип: Средњи бомбардер Један од најзначајнијих аеронаутичких дизајна Другог светског рата, Ту-2, захваљујући својој брзини и издржљивости те фиксним фронталним аутоматским пушкама ШВАК 20 мм, оборио је пуно немачких авиона, бацао на непријатеља до 4.000 кг бомби. Након бомбардовања румунских фашиста у бици за Стаљинград, кориштен је против немачких тенкова у Курску, у операцији „Багратион“ у Белорусији 1944. године. Користио се у операцијама у Румунији, Мађарској, Пољској и бици за Берлин, а касније, након почетка рата против Јапана, у Манџурији. Занимљиво је да је овај авион пројектовао познати конструктор Андреј Тупољев за време боравка у конструкторском бироу ЦКБ-29 НКВД, односно у затвору.
	Петљаков Пе-2 Тип: Лаки бомбардер Брз, лако управљив, ефикасан и отпоран, можда су му зато совјетски пилоти дали надимак „Пешка“ (пијун). Његовог дизајнера Владимира Петљакова, који је затворен 1937. и такође радио у горепоменутом ЦКБ-29, ослободио је Стаљин, запањен могућностима авиона. Пе-2 је могао да развије брзину од 580 км/ч. Посада се састојала од пилота, навигатора и артиљерца. Био је наоружан са два митраљеза 7,62 мм ШКАС на носу и репу, а 1942. године је добио и митраљез Березин УБ у куполи. Неки бомбардери су били опремљени бацачима граната са падобраном ДАГ-10. Осим тога, Петљаков Пе-2 био је способан да понесе до 1.600 кг експлозива.Немачки пилот оборен изнад Бабрујска (Белорусија), извесни А. Мудин, рекао је да је Пе-2 један од најбољих совјетских авиона: - То је брз авион, добро наоружан и опасан по непријатеља.
	Петљаков Пе-8 Тип: Тешки бомбардер Петљаков Пе-8, АНТ-42, ТБ-7 (рус. Петляков Пе-8) је био совјетски тешки бомбардер из периода Другог свјетског рата. Конструисао га је ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро - Тупољев) са вођом тима Владимиром Петљаковом[1] (рус. Владимир Михайлович Петляков). Намена овог четворомоторног тешког бомбардера је била да замени већ застарели ТБ-3 тј. да има повећану хоризонталну брзину и знатно већи плафон лета. Бомбардер ТБ-7 је био једини совјетски авион овог типа коришћен у Другом свјетском рату након 1943. године, а изграђено их је мање од 100 примерака. Ово је резултат опсједнутости малим тактичким бомбардерима и ловцима који су били пријеко потребни у борбама на источном фронту. Тип мотора се мијењао али је авион у суштини био без већих проблема и правилно замишљен. Летне особине на висини од 8000 m су биле одличне, и авион је био бржи од ране Б верзије њемачког ловца Месершмит Bf-109. Авион је био означаван као Тупољев АНТ-42, војна ознака ТБ-7 а године 1940. ознака авиона се мијења у Петљаков Пе-8 по новој пракси именовања авиона по главном конструктору. Верзија са моторима АШ-82 се појављује 1943. Задња испорука авиона је била 1944. Произведено је укупно 93-96 авиона, по разним изворима.
	Иљушин Ил – 4 Тип: Бомбардер Иљушин Ил-4 (НАТО назив Bob) је двомоторни совјетски бомбардер, са великим долетом, коришћен је у Другом светском рату. То је авион који је извршио прво савезничко бомбардовање Берлина у Другом светском рату, ноћу између 7. и 8. августа 1941. године. Углавном је коришћен као ноћни бомбардер. Уочи почетка Другог светског рата ови бомбардери су били распоређени на западним границама, јужном Кавказу, Бајкалу и Далеком истоку. Највећи број бомбардера природно је био концентрисан на западним границама одакле се очекивао напад Немачке. Од укупно 1332 бомбардера, 1122 су били авиони ДБ-3 и ДБ-3Ф (тј. Ил-4)од којих је 906 било употребљиво. Ови авиони су масовније почели да пристижу у јединице почетком 1940. године што је било временски недовољно за обуку пилота и техничког особља неопходног за опслуживање и одржавање ових авиона. Када се томе додају још „дечје болести“ авиона и мотора, недостарак резервних делова (нарочито мотора) и изостанак разрађене и увежбане тактичке примене ових бомбардера, околности баш нису ишле у прилог овим авионима.
	Иљушин Ил – 6 Тип: Бомбардер Иљушин Ил-6 је двомоторни совјетски бомбардер дугог домета развијен током 1942. године из авиона Иљушин Ил-4. Првобитно је замишљен као авион који је знатно бржи од Ил-4 међутим уградњом дизел-мотора преиначен је на бомбардера веома великог домета. Прототип је урађен 1942. године а резултати тестирања су показали да је авион велике тежине због мотора, са тешкоћама у раду током зимског периода и лошег темперамента (слабо прима гас) те је због тога отказан даљи развој. Авион Ил-6 у односу на свог претходника Ил-4 од кога је настао, био је већих димензија, опремљен потпуно новим крилом у чијем централном делу су смештени хладњаци мотора. Одбрамбено наоружање је било знатно боље имао је пет аутоматских топова калибра 20 mm., који су били распоређени у носу, у леђној турели, по један са сваке стране и један на трбушној позицији авиона. Посаду авиона Ил-6 сачињава 6 чланова: пилот, навигатор, радио-телеграфиста је уједно и предњи стрелац и четири стрелца у репном делу авиона. До оперативног коришћења авиона Ил-6 није дошло јер су резултати испитивања прототипа били негативни. Направљено је укупно 4 примерака ових авиона као прототипови.
	Петљаков Пе – 8 Тип: Тешки бомбардер Једини тешки бомбардер са четири мотора изграђен у СССР-у за време Другог светског рата био је у могућности да понесе до 5.000 кг експлозива и бомбардовао је Берлин још у августу 1941. 93 авиона су се нашироко користила у свим врстама мисија – од бомбардовања мостова преко Волге у зими 1941. до железничког чвора Орша за време Kурске битке 1943. године. 1942. године на једном Пе-8 совјетски министар спољних послова Молотов је полетео у САД кроз ваздушни простор под контролом Луфтвафеа, да би се састао са тадашњим америчким председником Рузвелтом и преговарао о отварању новог фронта против нацистичке Немачке.
	Тупољев – ТБ3 Тип: Бомбардер ТБ-3 је наизглед био застарео за борбе 40-их година (1930. је био први бомбардер са четири мотора који је користио конзолна крила). У Другом светском рату су га користили као теретни авион. Парадоксално, али више од 500 старијих ТБ-3 преживели су „покољ“ совјетског ратног ваздухопловства од стране Луфтвафеа у раним фазама инвазије и брзо су почели да их користе у ноћним нападима. Од тада учествују у великим биткама код Смоленска, Москве, у опсади Лењинграда, Стаљинграда и Kурска.
	Поликарпов НБ Тип: Ноћни бомбардер Тешка зима 1941-42 довела је до одређене ревизије ставова о употреби бомбардера. У условима немачке ваздушне супериорности и уз недостатак брзих и добро наоружаних авиона, бомбардовање непријатеља се изводило углавном ноћу. Треба напоменути да до 1945. године ниједан нови борбени авион створен у ратним временима није пуштен у серијску производњу. Машине које су стигле напред биле су само модификације раније развијених модела. То је било последица не толико недостатка радне снаге и ресурса, већ постојећег усклађивања снага у ваздухопловној индустрији. Први лет НБ-а је обављено 23. Маја 1944. Године на Централном аеродрому у Москви. Нажалост и овај пројекат је прекинут смрћу Поликарпова у јулу 1944. Производња је започела крајем 1940. године, али већ су машину заменили Петлиаков Пе-2 и летом прототипа Туполев Ту-2. Због тога, након што је изграђено само 190 Ар-2, Завод 22 (фабрика авиона која је раније била посвећена производњи Ар-2) почетком 1941. године пребачен је на производњу Пе-2. Сав даљи рад у овом правцу је прекинут избијањем рата са Немачком.
	Бљаев ОI-2 Тип: Бомбардер Дизајниран 1941-1942.
	Сухој Су-2/Тупољев АНТ-51/ ББ-1 Тип: Лаки бомбардер и извиђач Тупољев АНТ-51/ ББ-1 / Сухој Су-2 је лаки бомбардер и извиђачки авион направљен у Совјетском Савезу. Авион је први пут полетео 1937. године и учествовао у ратним операцијама у Другом светском рату. Лаки бомбардер и извиђач Тупољев АНТ-51/ББ-1/Су-2 је био једномоторни двоседи конзолни нискокрилац мешовите конструкције. Покретао га је радијални (звездасти) ваздухом хлађени мотор снаге 610 до 1.565 kW, са којим је постигнута брзина од 403 до 500km/h на висини од 5.000 m, постављен у кљун авиона. Од наоружања авион је био опремљен са 6 митраљеза ШКАС 7,62mm по два смештена у крила авиона и један пар митраљеза се налазио у окретној куполи задњег стрелца. Испод сваког крила авион је имао по пет подвесних носача на које су могле да се прикаче бомбе или невођене ракете. Припрема и почетак производње авиона Тупољев АНТ-51/ ББ-1 / Сухој Су-2 је почело 1938—1939. године, а први авиони из серијске производње испоручени су оружаним снагама 1940. године. У току Другог светског рата овај авион је одиграо значајну улогу мада уз велике губитке, што због тога што су у акције ишли без ловачке пратње или због тога што нису били оклопљени па су били релативно лака мета.
	Сухој Су-6 Тип: Јуришни бомбардер Сухој Су-6 (рус. Сухой Су-6) је јуришни бомбардер (штурмовик) направљен у Совјетском Савезу у току Другог светског рата. Авион је први пут полетео 1941. године. На бази овог авиона је развијен и висински ловац Су-7 једносед са комбинованим погоном клипним мотором и додатно ракетни мотор. Овај авион је развијен 1944. године и направљен је само један прототип. Пројектовање авиона Су-6 је почело 1939. године и развијан је као јуришни бомбардер који је требало да замени авион Су-2 и његову модификацију Су-4. Конципиран је као нискокрилни једномоторни авион са ваздушним хлађењем. Јуришни бомбардер (штурмовик) Су-6 је био једномоторни једноседи или двоседи конзолни нискокрилац мешовите конструкције. Код двоседа, иза леђа пилота у истој пространој кабини је седео задњи стрелац који је за одбрану задње сфере авиона имао на располагању митраљез калибра 12,7 mm.
	Сухој Су-8 Тип: Јуришни бомбардер Сухој Су-8/(ДДБШ) је двомоторни, двоседи, тешко оклопљени јуришни бомбардер направљен у Совјетском Савезу. Авион је први пут полетео 1944. године, а развој је остао на нивоу прототипа. Половином 1941. године у бироу ОКБ Сухој је био завршен пројект оклопног јуришног бомбардера са два ваздухом хлађена радијална мотора М-71, који је могао да понесе 1.000 kg наоружања, са брзином од 500 km/h при земљи и 600 km/h на висини од 6.000 m, време пењања на 5.000 m за 7,5 минута долет му се кретао од 1.000 до 1.500 km у зависности од оптерећења. Авион је био намењен нападима на непријатељске јединице на већим удаљеностима, на комуникације у позадини непријатеља као и за подршку властитим јединицама на већим удаљеностима од аеродрома. Пројект је прихваћен и добио је назив ДДБШ. Изградња три прототипа је почела у мају месецу 1942. године, један прототип је био намењен статичком испитивању а два за летна тестирања. У току израде прототипова дошло је до дислоцирања фабрике авиона због ратне опасности па се све активности везане за то одужиле. Тешки јуришни бомбардер Су-8 је био двомоторни двоседи конзолни нискокрилац мешовите конструкције. Иако је авиона Сухој Су-8 успешно завршио сва испитивања и фабричка и државна и био добро оцењен, није ушао у серијску производњу пошто се сматрало да доста јефтинији и једноставнији једномоторни авион Иљушин Ил-2добро обавља задатке јуришног бомбардера, а пошто је у то време фронт већ стигао од граница Немачке, није се хтело експериментисати увођењем новог бомбардера.
	Аркхангелски Ар-2 Тип: Бомбардер Био је совјетски бомбардер који је нападао циљеве на земљи или бродове директно понирући ка мети и тада прецизно извршити бомбардовање. Александар Архангелски је био други по командном систему у Тупољевом ОКБ-у, када је Андреј Тупољев био затворен у једној од Стаљинових чистки. За време Тупољевог одсуства, он је био овлашћен да дода своје име СБ варијантама које су биле у изради када је он преузео власт. Ар-2 представљао је последњи покушај продужења животног века дизајна СБ који је први пут летео 1934. Архангелски је почетком 1940. радио на СБ-у, означеном као ММН, али то се показало разочаравајуће, а перформансе нису биле боље од оригиналног СБ-а. Ар-2 је стога био већи одступање од дизајна Тупољева, у нади да ће створити ваздухоплов који би могао постићи брзину од 600 км / х (374 мпх) на 6.500 м (21.300 фт), и уградити новоразвијени ПБ- 3 бомбардирања како би се омогућила способност бомбардовања. Резултати тестова су били охрабрујући. Производња је започела крајем 1940. године, али већ су убрзо авион заменили Петљаков Пе-2 као и прототип Тупољев Ту-2. Пошто је изграђено само 190 Ар-2, фабрика авиона која је раније била посвећена производњи Ар-2 почетком 1941. године пребацује производњу на Пе-2. Сав даљи рад у развоју Ар-2 је прекинут избијањем рата са Немачком.
	Бљаев ДБ-ЛК Тип: Бомбардер Боммбардер дугог домета – летеће крило изграђен је у СССР-у 1939. године. Бљаев је развио одеју двоструког трупа авиона. Сваки труп је носио један мотор М-88. Авион је имао одличне перформансе али је имао вели,у осетљивост променом тежишта па производња није одобрена.
	Ермолев Ер-2 Тип: Бомбардер Био је совјетски бомбардер дугог домета коришћен током Другог светског рата. Развијен је из прототипа авиона Бартини Стал-7 пре рата. Коришћен је за бомбардовање Берлина из ваздушних база у Естонији након што је операција "Барбаросса" започела 1941. Производња је прекинута у августу 1941. године, како би се фабрика могла концентрисати на изградњу високорадног авиона Иљушин Ил-2, али је поново покренута на крају 1943. Иако дизајниран као средњи бомбардер дугог домета, летео је у тактичким мисијама копненог напада током битке за Москву са великим губицима. Наставак производње 1943. дозволио је да авион настави борбене операције у априлу 1945. Остао је у употреби све док га нису заменили четворомоторци као Тупољев Ту-4.
ВИШЕНАМЕНСКИ АВИОНИ
	Поликарпов По-2 Тип: Вишенаменски авион Један од авиона који се највише производио у историји авијације – 33.000. Надимак му је „Kукурузник“ пошто се користио као запрашивач усева. Kада су Хитлерове трупе прешле руску границу, у земљи их је било 13.000, које су брзо прилагодили за ноћне мисије и пропаганду, јер су носили микрофоне и звучнике. Надежда Васиљевна Попова, јунакиња Совјетског Савеза, члан 588. пука за ноћно бомбардовање, легендарне јединице познате Немцима као Nachthexen (Ноћ вештица), једном приликом је избројала 42 поготка у њен По-2!
	Иљушин Ил – 2 Тип: Ловац, бомбардер Авион пресудан за победу СССР-а против немачке војске. Имао је два митраљеза Березин 12, 7 мм, два ШКАС-а од 7,62, два топа 23 мм Вја-33с, носио 600 кг бомби, и ракете РС-132 и РС-83. Руски пилоти су му дали надимак „летећи тенк”, а Немци „Бетон Флугзеуг” (бетонски авион) и „Сцхwарз Тод” (црна смрт). За време рата укупно је произведено 36.183 авиона, што га чини најбројнијим моделом у историји војне авијације и једним од најбројнијих у читавој историји авијације. Идеја за совјетски јуришни авион настала је 30-их година. Ил-2 је дизајнирао Сергеј Иљушин 1938. године. Сам Иљушин је предложио Стаљину необичну за то време идеју „летећег тенка“, те тражио дозволу за дизајн и конструкцију. Идеја је одобрена и наручена су два прототипа.
	Поликарпов ВИТ-1 Тип: Вишенаменски авион Поликарпов ВИТ-1 (Летећи разарач тенкова) био је совјетски вишенаменски авион развијен пре Другог светског рата. Један прототип изграђен је 1937. године, са изузетно тешким наоружањем за копнене задатке. То је био једини пример израде јер је одлучено да се ревидира дизајн са снажнијим моторима као што је ВИТ-2. Ово је нискокрилни авион са два мотора са мешовитом структуром. Конструкције крила и репа изграђене су од мешавине челичних цеви и дуралуминијума. Нос је био широко застакљен како би бомбардер/ навигатор добро видео, а био је наоружан 20-mm топом СхВАК. Задњи стрелац/радио оператер је седео иза пилота у куполи којом се ручно управљало,к наоружаној митраљезом 7,62 mm. Авион је могао да носи до 600 kg бомби или пар бомби од 5оо kg.