ИСТОРИЈСКА СВАШТАРА: Немачки војни авиони у Другом светском рату

ШКОЛСКИ АВИОНИ
	Арадо Ar 64 Тип: школски двокрилни ловац једносед Авион је имао смешан изглед, састављен од челичног трупа, пресвучен платном и дрвених крила. Пробни авион Ar 64a направљен је 1930. године. Имао је звездасти мотор Јупитер VI од 395 kW (530 КС), направљен по лиценци код фирме Сименс, са четворокраком елисом. Авиони Арадо Ar 64 су имали неколико конструкциских измена. На првој серијској варијанти Ar 64d, била је постављена савршенија шасија и увећано кормило правца (реп). Последња верзија тих малобројних авиона била је Ar 64e, налик на Ar 64d само са двокраком елисом и оружјем као код ранијих модела. Око 20 авиона Ar 64 свих типова, предато је летачким школама у Немачкој за обуку младих пилота ловаца.
	Арадо Ar 66 Тип: једномоторни, двоседни, тренажни двокрилац Развијен је 1932. године. Поред тренажне улоге, коришћен је и у ноћним бомбардерским акцијама на Источном фронту. Авиони Арадо Ar 66 су се показали као изванредни за обуку пилота бомбардера и јуришних авиона. У тој улози су мање или више остали до 1942. године, када су заједно са авионима Го 145 укључени у ескадриле ноћних бомбардера на источном фронту. Многе земље са којима је Немачка била савезник, имале су ове авионе у свом ваздухопловству.
	Арадо Ar 96 Тип: напредни тренажни авион Арадо Ar 96 био је напредни тренажни авион израђен од стране Арадо развојног тима 1938. године. Постао је стандардни напредни тренажни авион Луфтвафе током Другог светског рата.
	Бикер Bü 131 Јунгман Тип: Школски авион Бикер Bü 131 Јунгман (нем. Bücker Bü 131 Jungmann) је био двокрилац за основну обуку и акробације, произведен у Немачкој пре Другог светског рата. Произведен је у преко 3000 примерака у Немачкој а са лиценцама преко 5000 комада. Авион је масовно коришћен у Луфтвафе за основну обуку пилота пре и током рата. Користио се у преко 20 земаља и имао доста дуг век експлоатације. Био је стабилан у лету тако да је трпео грешке почетника у пилотирању.
ЛОВЦИ
	Арадо Ar 65 Тип: двокрилни ловац једносед Наследник авиона Арадо Ar 64. Такође је веома личио на њега. Једина већа разлика је било коришћење 12-цилиндричног мотора, уместо звездастог код Арада Ar 64, а повећан је и размах крила. Свој први пробни лет, Арадо Ar 65 извео је 1931. године. Први прототип новог ловца, имао је конструкцију сличну претходнику (Ar 64), осим новог дванаестоцилиндричног мотора са воденим хлађењем, БМВ-VI 7.3 снаге 500/750 КС.
	Арадо Ar 68 Тип: двокрилни ловац једносед Изрграђен од немачког предузећа Арадо 1934. године. Ово је један од првих модела након немачког одустајања од контроле наоружања одређене Версајским споразумом. Авион је израђен као замена ловцу Хајнкел He 51 а уведен је у наоружање 1936. у јединицама у Источној Пруској.
	Хајнкел HD-37 (ЦКБ И-7) Тип: Ловац Хајнкел HD 37 или ЦКБ И-7 (нем. Heinkel HD 37, рус. ЦКБ И-7) је совјетско-немачки ловачки авион који је дизајниран заједнички од ЦКБ и фирме Хајнкел. Први лет авиона је извршен 1928. године. Практична највећа висина током лета је износила 7200 метара а брзина успињања 59 метара у минути. Празан авион је имао масу од 1419 килограма. Нормална полетна маса износила је око 1792 килограма.
	Хајнкел HD-38 Тип: Ловачки авион Хајнкел HD-38 (енгл. Heinkel HD-38) је немачки ловачки авион. Први лет авиона је извршен 1929. године. Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 322 km/h. Практична највећа висина током лета је износила 6.700 метара а брзина успињања 556 метара у минути. Распон крила авиона је био 10,00 метара, а дужина трупа 7,20 метара. Празан авион је имао масу од 1.415 килограма. Нормална полетна маса износила је око 1.840 килограма. Био је наоружан са два митраљеза калибра 7,62 mm.
	Хајнкел HD-43 Тип: Ловачки авион Хајнкел HD-43 (енгл. Heinkel HD-43) је једноседи ловачки авион направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1929. године. Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 322 km/h. Практична највећа висина током лета је износила 8400 метара а брзина успињања 612 метара у минути. Распон крила авиона је био 10,00 метара, а дужина трупа 7,10 метара. Празан авион је имао масу од 1280 килограма. Нормална полетна маса износила је око 1.700 килограма.
	Хајнкел He 49 Тип: Ловачки авион Ово је једноседи немачки ловачки авион који је производила фирма Хајнкел. Први лет авиона је извршен 1932. године. Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 325 km/h. Размах крила је био 11,00 метара а дужина 8,24 метара.
	Хајнкел He 51 Тип: Ловац Хајнкел He 51 (нем. Heinkel He 51) је био први ловачки авион уведен у наоружање новостворене Луфтвафе. Први лет авиона је изведен 1933. а уведен је у наоружање 1935. године. Авион је био двокрилац са једним мотором BMW од 750 KS, са максималном брзином од 330 км/час, наоружан са два митраљеза калибра 7,92 mm.
	Хајнкел Хе 162 Тип: Млазни ловац Хајнкел Хе 162 Фолксјегер (нем. Volksjäger - народни ловац) је био немачки једномоторни млазни ловац уведен у наоружање Луфтвафе пред крај Другог светског рата. Званични назив за Хе 162 био је Фолксјегер, али је познат и под називом Саламандер (тајни назив пројекта) и као Спац (нем. Spatz - врабац; име које му је дао сам Хајнкел). Авион је највећим делом био направљен од дрвета зато што је метал био коришћен за производњу борбених авиона као што су Me 262 и Ар 234.
	Хајнкел Хе 219 Тип: Тешки ночни ловац, пресретач Хајнкел He 219 Uhu (надимак: Велика ушара) је био ноћни борбени авион који је имао своју улогу у немачком Луфтвафеу у каснијој фази Другог светског рата. Овај авион је био релативно софистицирани, поседовао је 219 разне иновације, укључујући напредни радар пресретач. То је био први оперативни авион на свету опремљен са избацивим седиштем, као и први немачки авион са стајним трапом типа трицикл. Претпоставља се да је Уху био масовно доступан, имао би значајан утицај у борби против стратешких бомбардера у офанзиви Краљевског ваздухопловства, али је израђено само 268 примерака пре краја рата и они су играли само ограничену улогу. Авион је био опремљен са четири топа МК 108, 30,00 mm, два топа МГ 151/20 20,00 mm и два топа МК 108 30,00 mm (у репу авиона). Неке верзије су биле опремљене и са два МК 151/20 20,00 mm „Schrage Music“. Авион који није толико познат само зато што се касно појавио на небу, тек новембра 1943. Ипак треба га поменути зато што се скоро сви слажу да је то био најбољи ноћни ловац Другог светског рата. He 219 добио је надимак „сова“ нем. Uhu, а посаду су чинила два човека. Имао је инсталиран радар за осматрање неба и ако би „напипао“ неки непријатељски авион са тим авионом је било готово.
	Месершмит Ме 163 Комет Тип: Млазни ловац Месершмит Ме-163 Комет (нем. Messerschmitt Me 163) је био немачки ракетни једноседи ловац из периода Другог светског рата, којег је прозводила фабрика Месершмит(Messerschmitt AG). Без сумње највећи искорак у авијацији Другог светског рата у технолошком смислу, и по аеродинамици, брзини и висини лета, авион се показао слабо у борбама. Његов највећи проблем је било опасно, нестабилно и корозивно ракетно гориво, које је понекад експлодирало при вибрацијама или ударима, често при полетању или слетању, уз катастрофалне последице по авион и пилота. Побољшане верзије су укључивале Me 163Ц, са дужим трупом, новим штедљивијим мотором који је омогућавао крстарећи лет са мањим потиском, и Me 263, даље побољшану верзију са нормалним стајним трапом. Због краја рата остале су на прототиповима.
	Месершмит Ме 262 Тип: Млазни ловац Месершмит Me 262 (нем. Messerschmitt Me 262) — немачки млазни ловац 1. генерације, ловац-бомбардер, ноћни ловац и извиђач, у току Другог светског рата. То је први млазни авион на свету који се серијски производио, а уједно је и први млазни авион који је учествовао у борби. Me 262 је представљао прекретницу у историји ваздушног ратовања. Иако је представљао невероватан квалитативни скок у односу на дотадашње ловачке авионе, уведен је у борбену употребу релативно касно (крајем 1943. године) и у почетку је тотално погрешно примењиван. Укупно је произведено око 1.400 примерака али је оперативно било само око 300. Иако невероватно опасан противник, Me 262 је имао и један озбиљан недостатак. Наиме, гориво које се користило за погон млазних мотора било је веома запаљиво. Често је само неколико погодака из митраљеза савезничких ловаца било довољно да се немачки ловац претвори у ватрену буктињу. Због тога су немачки пилоти вршили нападе на бомбардерске формације при пуној брзини и ретко су се упуштали у маневарску борбу са њиховом ловачком пратњом.
	Месершмит Бф 109 Тип: Ловац Месершмит Bf 109 (нем. Messerschmitt Bf 109) је немачки ловачки авион кога је конструисао Вили Месершмитпочетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима. Немачки пилоти су често знали да користе способност Bf 109 да веома оштро пење у маневарским ловачким борбама. Ниједан савезнички ловачки авион није могао да га прати у оштром пењању.
	Месершмит Бф 110 Тип: Ловац Месершмит Bf 110 (нем. Messerschmit Bf 110) је немачки ноћни ловачки авион, са два или три члана посаде, конструисан од стране Вилија Месершмита. Дугачак је 13,05 m а рапон крила му је 16,25 m док је површина крила 38,40 m². Попут Јункерса Ju 87, и код авиона Bf 110 се доста говорило о вредности авиона и оцени његових могућности. С обзиром на то да је Bf 110 ловачки авион, његова оцена при поређењу са савезничким једномоторним ловачким авионима је неповољна. Авион који су Немци претенциозно назвали „разарач“ и који се није по томе прославио. У ваздушним биткама није имао никаквих шанси са окретним ловачким авионима. Није постизао ни успех у дневним нападима на противничке бомбардере, јер није успевао до њих ни да стигне због ловачке пратње.
	Дорније Do 10 Тип: Ловац Дорније Do 10 (нем. Dornier Do.10) је немачки ловачки авион. Први лет авиона је извршен 1931. године. Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 288 km/h. Распон крила авиона је био 15,00 метара, а дужина трупа 10,57 метара.
	Дорније Do 335 Тип: тежак ловац Имао је назив и „стрелица“ био је тежак ловац. Имао је јединствени распоред два мотора. Луфтвафе је очајнички хтео да се произведе што више обаквих авиона али је каснила испорука мотора. Пробни пилоти су били изненађени брзином, убрзањем, кругом скретања и општом управљивошћу. Требало је фабрика Дорније да направи 2000 ових авиона у периоду од јануара. 1944. До марта 1946. Из фабрике је изашло тек неколико десетина ових авиона.
	Фоке Вулф Та 152 Тип: Ловац Фоке Вулф Та 152 (Focke-Wulf Ta-152) је био међу најбржим клипним ловачким авионима Другог светског ратаи најбољи висински ловац у наоружању немачке Луфтвафе. Имао је снажно наоружање и одличне маневарске способности на великим висинама како би могао да се супротстави савезничким бомбардерима. Међутим дошао је у употебу сувише касно (крајем 1944. године) и у малом броју (само око 200 комада) због чега није имао значајнији утицај на ток рата. Американци су по капитулацији хитлеровске Немачке све преостале примерке хитно транспортовали у Америку.
	Фоке-Вулф Fw-190 Тип: Ловац Фоке-Вулф Fw 190 (нем. Focke-Wulf Fw 190), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке Луфтвафе и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током Другог светског рата. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од 1941. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.
	Фокер Д.XXI Тип: ловац Ловац Фоккер Д.КСКСИ дизајниран је 1935. године од стране холандског произвођача авиона Фоккер, као одговор на захтеве које је поставило Војно ваздухопловство Краљевске Холандије у Источној Индији После инвазије и окупације Холандије у мају 1940. године, неколико заробљених холандских Д.КСКСИ-ја је након тога стављено у службу Луфтваффе-у.
	Бахем Ба 349 Тип: Ловац пресретач на ракетни погон Бахем Ба 349 „Натер“ (Отровница) је био немачки експериментални ловачки авион на ракетни погон који је настао током Другог светског рата. Иако се ради о ловачком авиону због начина његове употребе Натер је више подсећао на ракету земља-ваздух. Главни задатак пилота био је да усмери авион ка савезничком бомбардеру и испали салву ракета док је до циља био навођен уз помоћ радио-таласа са земље на коју се спуштао уз помоћ падобрана. У близини Кирххајма (Тек), у Хасенхолц шуми постоје остаци три лансирне рампе за Ба 349. То је све што је остало од активног полигона за лансирање ових летелица који је направљен 1945. године. Три лансирне рампе су распорежене у облику једнакостраничног троугла. Удаљеност између лансирних рампи је око 50 m.
ИЗВИЂАЧКИ АВИОНИ
	Арадо Ar 95 Тип: извиђачки хидроавион Извиђачки и патролни једномоторни авион. Дизајниран је 1935. као двосед, за обалску патролу, извиђање и улогу у лаким нападима. Оспособљен је и за ношење торпеда.
	Арадо Ar 196 Тип: палубни извиђачки авион Арадо Ar 196 био је палубни извиђачки авион израђен од стране Арадо развојног тима 1937. године. Конструисан од стране инжењера Валтера Блумеа 1936. године постао је стандардни извиђачки авион немачке ратне морнарице током Другог светског рата. Немачкој ратној морнарици био је потребан палубни извиђачки авион који би се стандардизовао и масовно производио још од 1933. Након губитка капиталних бродова у чијем се наоружању налазио овај авион, Arado Аr-196 се додељује обалским ескадрилама где извршавају задатке извиђања и лова на подморнице све до 1944. године. Две значајне операције у којима су учествовали ови авиони јесте заробљавање британске подморнице HMS Seal и пресретање британских бомбардера типа Armstrong-Whitworth Whitley.
	Јункерс К.43фа Тип: извиђачки авион 1926. године, Јункерсови дизајнери дизајнирали су лагани морски извиђачки авион К.43 на основу транспортног авиона В.34. Због забране производње војних авиона његова изградња је започета у Шведској код компаније А.Б. Флигиндустри у Лимхамну. Одбрамбено наоружање авиона првобитно се састојало од једног митраљеза монтираног у задњем делу трупа. Носио је лагане бомбе тежине до 500 килограма. Уместо точкова, К.43 је користио пловке. До 1933. године произведено је око 20 летелица.
	Арадо Ar 231 Тип: Извиђачки авион Био је дизајниран за подморнице. Био је веома мали што му је омогућавало да се складишти у цилиндру подморнице пречника 2 метара. Крила су му се скидала за 6 минута тако да је давао врло необичну силуету са предње стране. Мала величина била је предност али и мана, јер је било вома тешко летети јер је био осетљив на ветар. Пројекат је напуштен почетком 1942. године.
ТРАНСПОРТНИ АВИОНИ
	Арадо Ar 232 Тип: Транспортни авион Арадо Ar 232 био је први модерни војни транспортни авион израђен од стране Арадо развојног тима 1940. године. Настао је као потреба да се замени Јункерс Ju 52. Иако је израђен у веома малом броју (око 20 примерака) овај авион је за своје време био веома модеран и поставио је основе данашњих транспортних авиона. Труп авиона низак, са рампом за укрцавање у задњем делу авиона, високо постављеним репом који је омогућавао лакше слетање на неравном и неприступачном терену као и савременију електронику.
	Месершмит Ме 323 Тип: Транспортни авион Месершмит Me 323 „Џин" (нем. Messerschmitt Me 323 "Gigant") је био највећи копнено базирани немачки транспортни авион у Другом светском рату. Настао је као моторна верзија једрилице Me 321. Укупно је произведено нешто више од 200 примерака. Способан да понесе 100 војника под пуном опремом или одговарајући терет од 15 тона, Me 323 је коришћен за транспорт трупа и залиха из Италије и Сицилије до немачких армија у Тунису. Међутим, захваљујући Ултра обавештајним подацима Савезницима су унапред били познати време полетања и маршрута лета формација Me 323 што је за последицу имало обарање великог броја ових авиона.
БОБМАРДЕРИ
	Јункерс Ju 86 Тип: Бомбардер Јункерс Ју 86 био је немачки бомбардер и цивилни авион дизајниран раних 1930-их, а користили су га разне ваздушне снаге на обе стране током Другог светског рата. Цивилни модел Ју 86Б могао је превозити десет путника. Две су испоручене Swissair, а пет Deutsche Luft Hansa. Поред тога, један цивилни Ју 86З допремљен је у шведски АБ Аеротранспорт.
	Јункерс Ju 87 „штука“ Тип: Бомбардер Јункерс Ju 87 „штука“ (нем. Sturzkampfflugzeug) је немачки борбени авион, двосед, бомбардер, из периода Другог светског рата. Основна намена му је била дејство ваздух—тло, тактичким поступком бомбардовања, директног обрушавања на циљ. Развијен је и произвођен за потребе Луфтвафеа, према захтевима нацистичке доктрине ратовања блицкриг. При нападу у обрушавању, Ju 87 је правио велику буку ваздушном сиреном, са надимком „Трубе Јерихона“. То је имало допунски психолошки ефекат застрашивања. Припремајући се за напад на СССР, авион Ju 87 је модификован у противоклопну варијанту „G“. За ту намену му је репројектован оклоп и омогућено му је да по потреби носи два топа, калибра од 37 mm, уграђеним у контејнерима испод крила. Било је планирано да ти авиони лете на малој висини, тако да им совјетски ловци не могу прићи и напасти их с доње осетљиве стране. Горњу полусферу су бранили дефанзивним оружјем из задње куполе, те су тако дејствовали и преживљавали успешно.
	Хајнкел Хе 111 Тип: Бомбардер Хајнкел 111 је био Луфтвафеов авион. Био је средњи бомбардер, а касније и торпедни бомбардер. Овај авион је био лак за летење, способан да понесе велики терет и имао је велики радијус, али је био доста спор, споро се пењао и имао је низак плафон лета. Веома је успешно коришћен као торпедни авион где је из база у Норвешкој нанео велике губитке савезничким арктичким конвојима.
	Месершмит Бф 162 Тип: Бобмардер Имао је трочлану посаду: пилот, пушкомитаљезац и бомбаш, и навигатор. Дужина авиона је била 12,75 метара, висина 3,58 метара и таспон крила 17,16 метараБио је двомоторац са моторима Daimler-Benz DB 600Aa са течним хлађењем и инвертираним В12 клипним моторима, снаге 736 kW. Максималне брзине је био од 425 km/h на висиби од 3.400 метара. Домета је био 782 km. Од наоружањња је имао један митраљез МГ 15 у леђном положају. Од бомби је имао 10 од 50 km/h и две од 250 km/h споља.
	Дорније Do 22 Тип: Бомбардер Дорније Do 22 (нем. Dornier Do 22) је висококрилни (парасол) једномоторни, једнокрилац, тросед а намена му је била лаки бомбардер извиђач. Развијен је у Немачкој као хидроавион 1930. Висококрилни (парасол) једномоторни, једнокрилац, хидроавион мешовите конструкције са мотором Hispano-Suiza 12Ybrs снаге 461 kW и трокраком металном елисом. Носећа конструкција трупа је челична решеткаста конструкција обложена импрегнираним платном. Моторни део је обложен алуминијумским лимом. Има три отворене кабине у тандем распореду (једна иза друге). Крило је металне конструкције обложено платном. Уместо точкова на стајном трапу има монтиране пловке направљене од дуралуминијума.
ВИШЕНАМЕНСКИ АВИОНИ
	Арадо Ар 234 Блиц Тип: Бомбардер, извуђач на млазни погон Развој Ар 234 започет је почетком 1941. године, кад је развој немачких турбомлазних мотора обећавао да ће се са њима моћи направити далеко напреднији борбени авиони, који ће осигурати абсолутну немачку доминацију у ваздушном рату. Већ при пројектовању, одређена је максимална брзина од 780 км/ч а оперативни плафон 11.000 метара. Борбени радијус дејства требало је да буде око 2.000 километара. Министарство ваздухопловства је одобрило израду два прототипа под војном ознаком Ар 234. Иако је пројектован као бомбардер често се користио као извиђачки авион. У ситуацијама где се користио као бомбардер било га је скоро немогуће пресрести ловцима. Како је пројектован и израђен у каснијим фазама Другог светског рата број произведених примерака је био мали: свега око 200 комада. То је истовремено био и последњи авион нацистичке Немачке који је прелетео Енглеску у априлу 1945.
	Арадо Ar 240 Тип: двомоторни тешки ловац и вишенаменски авион Арадо Ar 240 био је двомоторни тешки ловац и вишенаменски авион. Пројектован је за Луфтвафе током Другог светског рата од стране Арадо развојног тима. Иако је први пут полетео 1940. године никада није ушао у пуну производњу. Разни технички проблеми са самим дизајном али и прототиповима успоравали су и на крају потпуно обуставили развој. До тада произведени примерци коришћени су у аеродинамичким испитивањима.
	Арадо Е.381 II Тип: ловац, бомбардер Развијен је 1944. године а бомбе је избацивао пикирајући према циљу. Приликом слетања морао је да користи падобран. За мотор је кориштен Валтер ХВК 109 - 509 ракетни мотор А-2 са потиском од 1700 кг. Наоружан је једним топом МК 108 са 45 метака.
	Јункерс G.24 Тип: Путнички авион, лаки бомбардер, и извиђач Јункерс G.24 / Junkers G.24 (нем. Junkers G.24) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилaц авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички авион, лаки бомбардер и извиђач, између два светска рата. Производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeugwerk AG), а пројектовао га је професор Хуго Јункерс (нем. Hugo Junkers) са својим сарадницима инжењерима Ернестом Цинделом и Херманом Полманом. Први пут је полетео 1925. године и био је први тромоторни авион који је ушао у оперативну употребу. Производио се у матичној фирми Junkers Flugzeugwerke AG из Dessau, шведској фирми AB Flygindustri из Limhamn код Malmö-а и заједничкој фирми Јункерса и Совјетског савеза Филях из Москве, а производња је трајала од 1924 до 1929. године.
	Јункерс W.34 Тип: путнички авион, транспортни авион и тренажни Јункерс W.34 / Junkers W.34 (нем. Junkers W.34) је немачки једномоторни, вишеседи, нискокрилaц авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички, транспортни и авион за обуку и тренажу пилота пре за време и непосредно после Другог светског рата. Производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeug und Motorenwerke AG), а пројектовао га је Херман Полман. Први пут је полетео 7. јула 1926. а масовна производња је почела већ наредне 1927. године.
	Јункерс Ју 52 Тип: транспортни авион, бомбардер Јункерс Ju 52, (нем. Junkers Ju 52/3m) је немачки авион са три мотора, из Другог светског рата (на подручју Југославије је имао надимак Јулка). Примарна намена му је била десант, транспорт живе силе и војне опреме, а секундарна, бомбардовање. Варијанта са ознаком Ju 52/3m је била најпримењенија у саставу Луфтвафеа, чије га је особље звало Танте ју. Авион Ju 52/3m је конструисао Ернест Зиндел 1932. године, као снажнију верзију једномоторног Ju 52 из 1930. године, који је Луфтханзи служио као транспортни авион. Од самог почетка, овај једноставни авион Ju 52/3m, показао се као врло успешан, те је обустављена производња варијанте Ju 52, а наставњена је његова. У почетку је био намењен само за цивилни транспорт, али је ускоро уведен у оперативну употребу Луфтвафеа, за десант и као тешки бомбардер. Учествовао је у свим немачким ваздушно-десантним операцијама укључујући битку за Крит, а највеће губитке претрпео је током неуспелог покушаја снабдевања опкољене немачке 6. армије код Стаљинграда. У Другом светском рату учествовао је искључиво као транспортни авион за превоз падобранаца и ратног материјала.
	Јункерс Ju 88 Тип: Вишенаменски аавион Јункерс Ју 88 (нем. Junkers Ju 88) је био немачки двомоторни вишенаменски авион коришћен током Другог светског рата. Ју 88 се показао изванредним у скоро свакој улози. Као и бројни други бомбардери Луфтвафе, био је успешан као висински бомбардер, обрушавајући бомбардер, ноћни ловац, торпедни бомбардер, извиђач, тешки ловац, а пред крај рата употребљен је и као летећа бомба - Мистел. Од наоружанја је имао два митраљеза MG 131 калибра 13,00 mm,два митраљеза MG 81z калибра 7,92mm, бомбе: до 2.400 kg или торпеда до 2.800 kg. Овај авион је био изузетно омиљен од стране своје посаде. Веома је лепо летео, био је прилично брз (касније верзије Ју 88 ноћних ловаца летеле су и 600 км/ч) и поуздан.
	Дорније До 17 Тип: лаки бомбардер и извиђач Дорније Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, у земљама енглеског говорног пордучја добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата.^[1] Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорнијеа покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере.
	Fi 156 Рода Тип: вишенаменски авион Fi 156 Рода (нем. Fieseler Fi 156 Storch) је једнокрилни дво- или троседи вишенаменски авион мешовите конструкције метал-дрво-платно са неувлачивим класичним стајним трапом. Производио се у Нацистичкој Немачкој у фабрици Физлер. Прототип овог авиона чије летне карактеристике нису достигнуте више од 35 година - могао је да слети на само 20 метара - полетео је у пролеће 1936. године. Био је изузетно покретљив на малим брзинама и у потпуности је испуњавао СТОЛ услове.