Бојни брод је велики оклопни
ратни брод који је наоружан топовима великог калибра. Током касног 19. и
почетком 20. века бојни брод је био најмоћнија врста ратног брода, а флота
борбених бродова сматрана је виталном за било који народ који је желео да
задржи примат на мору.
И поред своје
велике ватрене моћи ови бродови су временом постајали све рањивији. Били су
лака метра подморница, других бржих и мањих бродова, као и авиона.
|
Класа Гангут – „Севастопољ“
|
|
Царски ратни брод Р.Ф.С. „Полтава“- после октобарске
револуције „Париска комуна“ па Севастопољ
|
Ови су били
први руски борбени бродови с почетка 20. века. Били су већи и бржи од својих
предходника и у потпуности опремљени топовима великог калибра. Наручио их је
лично цар Никола II. Класа Гангут највише је личила на италијански борбени
брод „Данте Алигиери“. Русија је започела изградњу једне класе од четири оваква
брода на Балтику, и друге класе од три мало модификована брода у Црном мору.
Имао је десетак
топова од 305 mm. Максимална брзина је била 23,5 чворова. Брод је имао
активну улогу у одбрани Крима од Вермахта 1941. и 1942. године. Брод је
отишао у „пензију“ 1957. године.
|
|
Совјетски борбени брод
Архангелск
|
Бојни брод Краљевске морнарице Велике Британије који је у мају 1944.
Године уступљен морнарици Совјетског Савеза. Тада је применован у Архангелск.
Енглеско име му је било HMS Royal
Sovereign. Тежина брода је била 30.450 t, а био је наоружан са осам
топова од 381 mm. Збо своје мале брзине употребљавао се као пратња
трговинским конвојима. Совјети су брод вратили 1949. године када су га
Британци повукли из употребе.
|
|
Борбени брод Петропавловск (Марат)
|
Руски
бојни брод класе Гангут, изграђен 1915. године. Учествовала је током зимског
рата бомбардујући обалу Финске, 1939. године. Када су Немци напали 22. Јуна
1941. Она је била стационирана у Кронштаду и у септебмбру пружала топовску
подршку совјетским трупама док су се Немци
приближавали Лењинграду. Истог месеца је Немци погађају са две бомбе
од 1.000 kg и она тоне у плиткој води. Неколико месеци касније је служила као стационарна батерија,
пружајући подршку током опсаде Лењинграда. Неко време после рата је служила
као тренажни брод а 1953. године престаје њена активност.
|
|
Борбени брод Октобарска револуција
(Гангут)
|
Био је водећи борбени брод царске руске морнарице. Име је
добио по руској победи над шведском морнарицом у бици на Гангуту 1714.
године. Завршена је 1915. Године а задатак јој је био да штити Фински залив
од Немаца што је успешно радила. 1925. године преименује се у Октобарска
револуција. Реконструисан је од 1931. до 1934. године. Током зимског рата
једном је бомбардовала финске обалске артиљеријске положаје. Противавионско
наоружање му је знатно ојачано почетком 1941. године, непосредно пред
операцију Барбароса. Три пута је погођена бомбама али је успешно и
поправљана. После рата је постала брод за обуку а 1956. је уништена.
|
|
Борбени брод Париска комуна
|
Изграђен је 1915. године.
|
КРСТАРИЦЕ
|
Крстарица - релативно брз ратни брод већи од разарача и мање наоружан од
борбеног брода. Практично је највећи брод у флоти после носача авиона и
јуришних бродова, који обично имају неколико улога. Крстарице су биле
различитих величина од средње великих до великих оклопних крстарица које су
биле скоро једнаке по величини борбеним бродовима али не тако моћне и добро
оклопљене. До 20. Века крстарице су могле да се класификују као мање од
бојног брода али веће од разарача. Тек
1922. године Вашингтонским морнаричким уговором крстарице су дефинисане као
ратни бродови до 10.000 тона, са топовима не већег калибра од 8 инча.
|
Класа Киров (пројекат 26) – „Максим
Горки“
|
|
Крстарице класе Киров изграђене су касних 1930. за совјетску морнарицу.
Изграђено је шест ових крстарица. После прва два брода повећана је заштита
брода и стављен бољи оклоп. То су били први бродови које су Совјети изградили
после октобарске револуције. Направљени су по узору на италијанске крстарице Raimondo Montecuccoli, дизајниране од
италијанске фирме Ансалдо. Свих шест бродова је преживело Други светски рат у
употребљавали су се у обуцу и у неким споредним улогама све до 1970. године.
Брод је имао 7.200 тона и био је наоружан са шест топова 180 mm. Брзина
брода је била 37 чворова (69 km/h). Бродови су били дугачки 191,3 m. Бродови
нису били најбољи за маневрисање.
Ове крстарице су пројектоване да носе и два авиона па се од немачке
фирме Хајнкел купују 1937. године катапулти.
|
|
КРСТАРИЦА КИРОВ
|
|
КРСТАРИЦА ВОРОШИЛОВ
|
|
КРСТАРИЦА МАКСИМ ГОРКИ
|
|
КРСТАРИЦА МАКСИМ ГОРКИ
|
|
КРСТАРИЦА КАГАНОВИЋ
|
|
КРСТАРИЦА КАЛИНИН
|
|
КРСТАРИЦА АУРОРА
|
Израђен је 1900. Године који се тренутно чува као музејски експонат
у Снакт Петербургу. Једна је од три брода класе Палада. Аурора је преживела
Други светски рат и учествовао је у борбама са Јапанцима. Други брод ове
класе су потопили Јапанци 1904. а трећи брод Диана интерниран је у Сајгон
после битке у Жутом мору.
Први хици су у Октобарској револуцији били испаљенио са овог
брода. Током Другог светског рата топови са Ауроре су коришћени у копненој
одбрани Лењинграда. Брод је више пута био бомбардован и 30. септембра 1941.
године је оштећен и потонуо је у луци.
Упркос лошег стања брод се користио 1944. као тренажни брод.
После обимних поправки од 1945. до 1947. године Аурора је
трајно усидрена на Неви и Лењинграду (данас Санкт Петербуру), а 1957. постаје
брод музеј.
|
|
КРСТАРИЦА ЦРВЕНА УКРАЈИНА
|
Била је лагана крстарица класе Адмирал Нахимов совјетске
морнарице додељена Црноморској флоти. Током Другог светског рата, подржавака
је совјетске снаге током опсаде Одесе и Севастипоља пре него што ју је
потопила немачка летилица 12. новембра 1941. у Севастопољу.
Брод је тежио 8.500 t при пуном оптерећењу. Дугачак је био
163,2 m а широк 15,7 m. Максималне брзине је био 29,5 чворова (54,6 km/h).
Наоружан је био са 15 топова калибра 130 mm, као и 6 противавионских топова
од 64 mm. Имала је и 12 торпедних цеви.
Пружала је оружану подршку совјетским снагама током опсаде
Одесе и пратила конвоје током септембра 1941. Три пута је била погођена од
немачких бомбардера, али није потонула. Пошто су је донекле средили од 1952
године је служила као фиксна мета за вежбање. Од 1980. године од брона није
остало ништа изнад површине.
|
|
|
КРСТАРИЦА КОМИНТЕРН
|
Коминтерн
је совјетска лагана крстарица која се првобитно звала „Сећање на Меркур3,
крстарица класе Богатир изграђена за царску руску морнарицу. Деловала је
током Првог светског рата, а преживела је и Октобарску револуцију када је
била тшко оштећена. Совјетска морнарица ју је поправила и поставила у службу
као крстарица за обуку. 16. Јула је погођена после ваздушног напада Немаца,
превучена је до ушћа реке Коби где су је потопилипа је служила као лукобран.
Брод
је био тежак 6.440 t, дужине 134,9 m и ширине 16,4 m. Максимална брзина му је
била 23 чвора (43 km/h). Наоружан је са четрнаест топова калибра 130 mm, два
противавионска топа калибра 75 mm, као и шест торпедних цеви.
Заједно
са другим бродовима штитио је Црноморску базу у Севастопољу. Иако веома је
оштећена немачким ваздушним нападом 11. марта, успела је да настави
сопственом снагом. Поново је била толико озбиљно оштећена, или потонула, другим
немачким ваздушним нападом 16. јула 1942. на Поти да је сматрана неповратно
изгубљеном. Она је разоружана у августу - септембру 1942, а топове су преузеле
обалске одбрамбене батерије у Туапсеу. 10. октобра повучена је до ушћа реке Коби,
северно од Потија, и потопљена је као лукобран.
|
|
КРСТАРИЦА ЦРВЕНИ КАВКАЗ
|
Изградња
ове крстарице је почела током Првог светског рата али је и током Октобарске
револуције још увек био недовршен. Из бродоградилишта је изашао 1932. Током
Другог светског рата био је подршка совјетским трупама током опсаде Одесе и
Севастопоља.После рата је бо брод за обуку а 1952. је уништен.
|
|
КРСТАРИЦА ЦРВЕНИ КРИМ
|
Био је лагана крстарица совјетске морнарице. Изграђена је
1913. Године за царску руску морнарицу под именом Светлана. Изграђен је у
Талину, а завршена је 1926. године. Токм другог светског рата подржавала је
совјетске трупе током опсаде Одесе и Севастопоља.
Брод је класификован као брод за обуку 1954. године. 7.
маја 1957. године редизајнирана је као експериментални брод ОС-20, а затим је
18. марта 1959. рекласификована као плутајућа касарна ПКЗ-144, пре него што
је у јулу 1959. године уништена.
|
|
КРСТАРИЦА ЛИЦОВ (ПЕТРОПАВЛОВСК, ТАЛИН)
|
Пројектован је као тешка крстарица нацистичке Немачке али
није завршена. Совјети купују овај незавршени брод од Немаца 1940.
године. Преименован је у Петропавловск
у септембру 1940. Још недовршен када је Немачка напала Совјетски Савез у јуну
1841. Брод на кратко учествује у одбрани Лењинграда пружајући артиљериску
подршку совјетским браниоцима. Немачка артиљерија га је тешко оштетила у
септембру 1941. После извршених поправки брод је преименован у Талин и
коришћен у совјетској контраофанзиви када је 1944. године ослобођен
Лењинград. Брод је уништен неге између 1953. и 1960. године.
|
|
КРСТАРИЦА USS Milwaukee
|
УСС
Милваоки (ЦЛ-5) је лака крстарица класе Омаха саграђена за Ратну морнарицу
Сједињених Држава током 1920-их. Године 1944. привремено је пребачена у
совјетску ратну морнарицу и преименована као Мурманск. Дугачак је био 169,3 m
a тежине 7.160 t.
20.
априла брод је пребачен на позајмицу Совјетској северној флоти у Мурманску.
Наручена је у Совјетској морнарици као Мурманск и обављала је дужност праћења
конвоја и патроле у Арктичком океану до краја рата. После тога постала је
брод за обуку и учествовала у маневарима флоте 1948. 16. марта 1949. године,
Милваукее је враћен у Сједињене Државе. Била је први од 15 америчких ратних
бродова које је вратио Совјетски Савез. Ушла је у поморско бродоградилиште у
Филаделфији, 18. марта 1949. године.
|
|
БОЛНИЧКИ БРОД
|
Болнички брод има примарну функцију медицинског збрињавања рањеника на мору.
Оваквим бродовима управљају војне снаге, јер су намењени за употребу у ратним
сукобима.
Сматра се за ратни злочин напад на овакве бродове. Због тога
зараћене стране могу да уђу на овакав брод ради инспекције.
|
ЈЕРМЕНИЈА
|
Совјетски
болнички брод Јерменија био је транспортни брод којим је управљао Совјетски
Савез током Другог светског рата за превоз рањених војника и војног терета.
Првобитно је био изграђен као путнички брод.
Јерменија су 7. новембра 1941. потопили немачки авиони док је
евакуисала цивиле и рањене војнике са Крима. Процењује се да је око 5.000 до
7.000 људи погинуло током потонућа, што је чини једном од најсмртоноснијих
поморских катастрофа у историји. Преживело је само 8 људи.
|
|
АРИАДНА
|
|
ЈЕРУСАЛИМ
|
|
МИТАВА
|
|
ТОПОВЊАЧЕ
|
Топовњаче су ратни бродови је имала основно задатак бомбардовања циљева
на обали. Током 1930-их, совјетска морнарица је почела да развија мале
оклопне речне бродове или „речне тенкове“: пловила запремине 26 до 48 тона,
на која су постављене куполе тенкова.
|
Црвена застава
|
Совјетска
топовњача изграђена крајем 19. Века тада под именом Храбри. Био је једини
брод ове класе. Учествовао је у Првом светском рату. После Московског
мировног уговора између Финске и Совјетског Савеза, 1940. године, острво
Лавансари је предато Совјетима. Током Другог светског рата острво је било
совјетска морнаричка база где је био стациониран овај брод. После напада три
финска торпедна брода на луку погођена је „Црвена застава“. После
реконструкције пуштена је у промет 17. септембра 1944. а завршила је са радом
1960. године.
|
|
|
ЦРВЕНА АБХАЗИЈА
|
|
ТОРПЕДНИ ЧАМЦИ
|
Торпедни чамац је релативно мали и брз брод осмишљен наоружан торпедима за
борбу против великих ратних бродова, користећи своју брзину, окретност и
снагу својих торпеда. Представљали су велику опасност за много веће и далеко
скупље бродове.
|
Метел
|
"Метел"
(с руског: "Метель" - "Blizzard") био је гардијски торпедни
брод, класе Олуја, совјетске морнарице. По наређењу 1934. године, био је
прикључен Пацифичкој флоти. Током Другог светског рата брод се борио углавном
против царске јапанске морнарице на Далеком истоку. 26. августа 1945. стекао
је статус гардијског брода, а заповедник брода, капетан-поручник Л. Н.
Баљакин, 14. септембра награђен је орденом хероја Совјетског Савеза.
|
|
NMS
Sborul
|
NMS Sborul је био
торпедни чамац Краљевске морнарице Румуније. Овај чамац као и шест истих
чамаца је дат румунуји као репарација после завршетка Првог светског рата.
Брод је изграђен у Тршћанској луци 1914. године. Дужина чамца је била 58,2 m,
а ширина 5,7 m. Максималне брзине од 28 чворова (52 km/h). Чамац је био
наоружан са два топа од 66 mm, два од 20 mm, а имао је и две торпедне цеви од
450 mm.
Sborul су
заробиле совјетске снаге 1944. године и користила га је совјетска морнарица
под називом Мусон. Враћен је Румунији 22. септембра 1945. године и био је у
служби до 1958. године.
|
|
ПАТРОЛНИ ЧАМЦИ
|
Патролни брод/чамац је релативно мало морнаричко
пловило, углавном намењено обалним одбрамбеним задацима. Обично се налазе у
различитим улогама у заштити границе, укључујући борбу против кријумчарења,
борбу против пиратерије, рибарске патроле и спровођење закона о имиграцији.
Такође су често позвани да учествују у акцијама спасавања.
|
ТУМАН
|
Туман је био
совјетски патролни чамац који је током Другог светског рата водио битку са
немачким разарачима. Саграђен је 1931. године у Гдањску са основном наменом,
рибарски брод. Био је дугачак 55 m а широк 9 m, максималне брзине 9 чворова
(17 km/h). 19. Октобра 1939. Године пребацује се у ратну морнарицу као ДЦ-10
(патролни брод број 10). Био је задужен за пратњу конвоја.
Био је
наоружан са два топа од 45 mm и два митраљеза од 7,62 mm. 10. августа 1941.
Године приликом патролирања код острва Килдин је наишао на три немачка
разарача о чему је известио команду Северне флоте. Пошто је испустио димну
завесу почео је са повлачењем. Немачки разарачи који су имали огромну
супериорност у наоружању су отворили ватру на Туман. Брод је претрпео
једанаест директних удара гранатама од 130 mm, а капетан и први официр су при
том убијени. Због оштећења на крми Туман није могао да узврати ватру. Немачке
гранате су спустиле бродску заставу са јарбола али су је рањени морнар К. Д.
Семенов и радио оператер В. К. Блинов поново подигли. Захваљујући димној
завеси од 52 члана посаде спасло се њих 37.
|
|
МОНИТОРИ
|
Монитор је био релативно мали ратни брод који није био ни брз ни снажно
оклопљен, али је носио несразмерно велике топове. Био је то речни брод који
се највише користио у Првом светском рату, нешто мање у другом.
Совјети су изградили многе мониторе пре Другог светског рата и
користили их углавном на рекама и језерима. Након искустава током Првог
светског рата, руског грађанског рата и налета царске морнарице Манчукуо на
далеком истоку, Совјети су развили нову класу моитора за своје речне флотиле.
|
ЖЕЛЕЗЊАКОВ
|
Железњаков је
речни ратни брод Совјетске морнарице, монитор пројекта СБ-37. Учествовало је
у Другом светском рату. Ратни брод је постао водећи брод у својој класи.
Од првих дана
Другог светског рата до средине јула 1941. године, Железњаков и други бродови
дунавске војне флотиле, у интеракцији са копненим снагама Црвене армије,
држали су државну границу, не дозвољавајући непријатељу да форсира Дунав. Током
рата Железњаков је прешао преко 40.000 километара, одбио 127 ваздушних
напада, уништио 13 артиљеријских и минобацачких батерија, 4 пешадијска
батаљона, 2 складишта муниције.
|
|
ЕДИНОРОГ
|
Единорог био је један од 10 монитора класе Ураган изграђених за царску
руску морнарицу средином 1860-их. Дизајн је заснован на монитору америчке
класе Passaic, али је модификован тако да одговара руским моторима, топовима
и грађевинским техникама.
|
|
РАЗАРАЧИ
|
У поморској терминологији, разарач је брзи,
маневрски, ратни брод намењен пратњи више бродова у флоти, конвоју или бојној
групи и њиховој одбрани. Неке европске морнарице, попут француске, шпанске
или немачке, користе термин "фрегата" за своје разараче, што доводи
до неке збрке.
|
НОВИК (ЈАКОВ СВЕРДЛОВ) класа
|
Новик је био
разарач руске царске и совјетске морнарице, наручен 1913. где је служио у
Балтичкој флоти током Првог светског рата. Придружио се бољшевицима у новембру
1917, а преименован је у Јаков Свердлов 1923. Био је тренажни брод али је
почетком операције Барбароса активиран. 28. августа 1941. године ударио је у
мину и потонуо док је пратио конвој током совјетске евакуације из Талина.
Новик је као
први брод ове класе завршен 1910. Године. Класа је обухватала 52 друга брода
у четири групе: Разарач класе Дерзки, класе Оргеј, класе Изјаслав и класе
Фидонис.
Новик је био
један од најбољих бродова тог типа током Првог светског рата. Бродови ове
класе су били први разарачи који су се напајали нафтом уместо угљем. Када је
први пуштен у рад, био је најбржи брод на свету.
У току Другог
светског рата овај разарач је успешно учесвовао у бројним борбеним акцијама. На
почетку рата прераспоређена је у Трећу дивизорску дивизију Балтичке флоте. За
време евакуације совјетске ратне морнарице из Талина до Кронштада током
операције Барбароса, Јаков Свердлов је додељен као пратња заставном броду
Киров. Током операције, ударио је у мину и потонуо у близини рта Јуминда 28.
августа 1941.
|
|
|
ДЕРЗКИ (Безпокојни) класа
|
Разарачи класе
Дерзки или Беспокојни били су класа разарача, саграђена за царску руску
морнарицу непосредно пре Првог светског рата, а изграђено је и девет бродова
за Црноморску флоту. Ови бродови су били изведени од руског разарача Новик,
али су нешто мањи. Ти су бродови били популарни код Руса и били су ефикасни
нарочито у Црном мору, где Османска морнарица није имала сличне бродове.
|
|
Орфеј класа
|
Разарачи класе
Орфеи направљени су за Балтичку флоту царске руске морнарице. Били су
модификоване верзије ранијих разарача Новик и класе Дерзки. Ти су бродови
били већи, имали су троструке торпедне цеви и додатни топ од 102 mm.
Четрнаест бродова је комплетирано 1914-1917, а борили су се у Првом светском
рату и током савезничке интервенције у Руском грађанском рату. Борили су се и
у Другом светском рату.
|
|
ИЗЈАСЛАВ класа
|
Класа Изјаслав
била је класа разарача изграђена за Балтичку флоту царске руске морнарице.
Они су модификоване верзије класе Орфеј изграђене у Русији уз помоћ француске
компаније Аугустин Норманд. Ови бродови су се борили у Првом и Светском рату,
Руском грађанском рату, Естонском рату за независност и Другом светском рату.
Бродови су
били увећана верзија претходних класа и боље наоружани.
|
|
ФИДОНИСИ – КЕРЧ КЛАСА класа
|
Класа
Фидониси, позната и као класа Керч, била је група од осам разарача изграђених
за Црноморску флоту царске руске морнарице током Првог светског рата.
Учествовали су у Првом и Руском грађанском рату као и Другом светском рату.
Почетком 1914,
неколико месеци пре почетка Првог светског рата, ратна морнарица је
предложило изградњу треће серије од осам разарача на бази Новика за
Црноморску флоту као одговор на уочено јачање османлијске морнарице. Бродови
класе Фидониси на крају су изграђени као побољшана верзија класе Дерзки са
додатним топом од 102 mm.
Бродови су
имали укупну дужину од 92,51–93,26 метара. Њихова се посада састојала од 136
официра и морнара.
|
|
ТАШКЕНТ
|
Саграђен је у
Италији за совјетску ратну морнарицу пре другог светског рата. Завршен 1940.
године, Ташкент је учествовао у опсади Одесе и Севастопоља од 1941. до 1942.
године, током које је снабдевао појачања и залихе у те градове, евакуисао
рањене и избеглице и пружао морнаричку артиљеријску подршку совјетским трупама.
Брод је два пута тешко оштећен бомбардера осовине Акис, пре него што је
потонуо у луку средином 1942.
Брод је био
дужине 138,7 m. Посада сер састојала од 250 официра и морнара. Максимална
брзина је била 43,5 чворова (78,7 km/h). Током опсадде Одесе пошто је
испратио транспорт и пружио артиљеријску подршку, тешко је оштећена. Пошто су
завршене поправке брод је учествовао у
евакуисању рањеника и избеглица током опсаде Севастопоља 1941.-1942.
Приликом повраткја у луку Новоросијск приликом немачког ваздушног напада на
луку опет бива погођен и није му више било спаса.
|
|
ГНЕВНИ
|
Класа Гневни
била је група од 29 разарача, изграђених за совјетску морнарицу касних
1930-их. Некад су познати и као класа Гремјашин, а службено совјетско име
било је Пројекат 7. Ови бродови су се борили у Другом светском рату. Четири
брода ове класе која су преживела из Пацифичке флоте су пребачена у класу
Аншан. Брзина бродова ове класе је била 40 чворова (74 km/h). Дужине је био
112,8 m. Посаду је сачињавало 236 официра и морнара.
|
|
|
СТОРОЖЕВОЈ
|
Класа Сторожевој
је била група од 18 разарача, изграђених за совјетску ратну морнарицу крајем
1930-их. Совјетска ознака била је Пројекат 7У.
Бродови су се
борили у Другом светском рату.
Сторожевој је
био дугачак 112,5 m, а посада се састојала од 271 официра и морнара.
Максимална брзина је била 38 чворова (70 km/h)
|
|
|
ОПИТНИ
|
Опитни (руски:
експериментални, лит. 'експериментални') била је једина припадница њене класе
разарача, изграђених за совјетску морнарицу током 1930-их. Совјетска ознака
за њену класу била је Пројекат 45. Завршена је 1941. године, а борила се у
Другом светском рату као део Балтичке флоте. Брод је изграђен у
бродоградилишту Жданов у ЛењинградуУчествовала је у борбама око опсаде
Лењинграда и претрпео је значајну штету. После Другог светског рата је служио
као експериментални брод.
|
|
ОГЊЕВОЈ
|
Разарачи класе
Огњевои били су низ разарача изграђених за совјетску морнарицу током и
непосредно након Другог светског рата. Совјетска ознака била је Пројекат 30 и
Пројекат 30К. Ови бродови показали су се популарнима код совјетске морнарице
и чинили су основу за послератну класу.
|
|
ХАРКОВ
|
Харков је био
један од шест разарача Лењинградске класе изграђених за совјетску морнарицу
током 1930-их, једна од три варијанте Пројекта 1. Завршена 1938. године, мало
је оштећена током напада на Констанцу неколико дана након немачке инвазије на
Совјетски Савез, 22. јуна, а следећег месеца покрила је евакуацију Дунавске
флотиле у Одесу. Током опсаде Одесе и опсаде Севастопоља од 1941. до 1942.
године, брод је добављао појачања и залихе у те градове, евакуисао рањене и
избеглице и бомбардовао положаје трупа Осовине. Оштећен немачким авионима
неколико недеља пре предаје Севастопоља 4. јула, Харков је био на поправци до
почетка августа.
Током битке на
Кавказу, брод је обављао исте мисије као и раније, бомбардирајући положаје
снага Осовине и укрцавајући трупе и рањенике из лука где је претило
напредовање Немаца дуж обале Црног мора. У фебруару 1943, она је подржала
совјетске снаге док су извели амфибијско слетање иза немачких линија, а затим
је у току месеца пружила подршку артиљеријском ватром. Током наредних
неколико месеци Харков је бомбардовао луке које су држале Немци на Кавказу и
Криму. Док се у октобру враћао из једне такве мисије, брод су оштетили
немачки бомбардери. Бродови ове класе су били дугачки 127,5 m а ширине 11,7
m. Посада се састојала од 311 официра и морнара. Максимална брзина је била 40
чворова (74 km/h)
|
|
ТБИЛИСИ
|
ФРЕГАТЕ
|
Неке европске морнарице, попут француске, шпанске или немачке,
користе термин "фрегата" за своје разараче, што доводи до збрке. Користиле
су се за заштиту других ратних бродова и трговачких бродова, посебно у борби
против подморница.
|
УСС АЛБУКЕРКИ – ЕК-1
|
Фрегата
америчке морнарице која је касније служила у Совјетској морнарици као ЕК-1.
Брод је првобитно класификован као патролни чамац. У јулу 1945. Брод је
уступљен совјетској морнарици у ишчекивању да се Совјетски Савез придружи у
рату против Јапана. Заједно са другим америчким бродовима пребачен је у
Совјетске луке. Преименован у ЕК-14 био је брод за пратњу а служила је и као
патролни брод на совјетском Далеком истоку. После рата Совјетски Савез је
врати САД 480 од 585 борбених бродова међу којима и ЕК-14.
|
|
УСС Њупорт – ЕК-28
|
Америчка
фрегата класе Такома, под заставом Совјетског Савеза од 4. септембра 1945. а
враћена Американцима 14. новембра 1949. И овај брод је био намењен за пратњу.
|
|
МИНОЛОВЦИ
|
Миноловац је мали ратни брод за чишћење мора од мина и омогућавање
сигурног пролаза за веће бродове.
|
Т-111
|
Т-111 је био
миноловац совјетске ратне морнарице током Другог светског и хладног рата.
Првобитно је би саграђена као амерички брод подд именом USS Advocate (АМ-138), полагач мина, за Ратну морнарицу Сједињених Држава током
Другог светског рата, али никада није би у активној службу у америчкој
морнарици. По завршетку је пребачен у Совјетски Савез као Т-111; никада није
враћен у Сједињене Државе.
|
|
УСС Перил – Т-281
|
УСС Перил
(АМ-272) био је миноловац који је изграђен за Ратну морнарицу Сједињених
Држава током Другог светског рата, а у току 1944. до 1945. године. 1945.
пребачена је у Совјетски Савез, а након тога је служила у Совјетској
морнарици као Т-281.
|
|
|
ПОДМОРНИЦЕ
|
Подморница је пловило способно за самостално деловање под водом, наоружано
торпедима као и топом мањег калибра за деловање на површини.
|
ПРАВДА
|
Подморнице
класе Правда или П класе изграђене су за совјетску морнарицу средином
1930-их. Првобитно су служили као бродови за обуку, а касније су у Другом
светском рату служили углавном за транспортн. Имала је топ од 130 mm за
дејство на површини.
|
|
ШЧУКА
|
Подморнице
класе Шчука, које се такође називају подморнице класе Сх или Схцх, биле су
совјетске подморнице средње класе, грађене у великом броју и коришћене током
Другог светског рата.
Шчуке су
претрпели велике губитке током рата. Балтичка, Црноморска и Северна флота
изгубиле су 60–70% својих подморница. Међутим, подморнице Пацифичке флоте
нису претрпеле никакве губитке јер су војне операције започеле тек у јесен
1945. године, када је јапанска флота у великој мери поражена. 35 подморница
класе Шчука изгубљено је током Другог светског рата.
|
|
К-КЛАСА
|
Подморнице
класе К су биле највеће подморнице изграђене за совјетску морнарицу у ери
Другог светског рата. Били су значајно побољшана верзија класе Правда. Првобитно
је било планирано да носе мали летећи авион за извиђање, али овај концепт је
напуштен када се планирани авион показао превише лабав.
То су биле
најуспешније совјетске подморнице из Другог светског рата, са великом брзином
и добрим подморским особинама. Ова класа подморнице посједовала је боље
вентилацијске и климатизацијске системе од било које друге класе совјетске
подморнице у Другом свјетском рату. Имали су погодности као што су кревет за
сваког једриличара, мале кабине за сваког официра, тушеви, електрични грејачи
(ова класа је пројектована да делује превасходно на Арктику). Труп је пружао
простран смештај. Време роњења било је 60 секунди.
|
|
СРЕДЊАЈА
|
Подморнице С
класе или Средњаја биле су део подводне флоте совјетске морнарице током
Другог светског рата. Историја С класе представља заокрет у развоју ратног
брода. То је резултат међународне сарадње совјетских и немачких инжењера,
која је резултирала двема (али без обзира на то повезаним) класама подморница
које су се често ратовале једна против друге.
|
|
Л-3
|
Под капетаном
3. ранга Владимиром Коноваловом, Л-3 била је једна од најуспешнијих
совјетских подморница Другог светског рата.
|
|
М-класа
|
Подморнице М
класе, такође класа Маљутка, биле су класа малих, једноструких или
1½-подморница изграђених у Совјетском Савезу и коришћене током Другог
светског рата. Подморнице су грађене у деловима како би се могле лако
превозити жељезницом. Производња је била сконцентрисана у бродоградилишту
Горки на реци Волга, након чега су делови пребачени железницом до Лењинграда
на склапање и опремање. Ово је била прва употреба заваривања на совјетским
подморницама.
Ове подморнице
су углавном користиле Црноморска и Балтичка флота. Иако добрих
карактеристика, ове подморнице су имале велике губитке.
|
|
У овом блогу су описани историјска догађања која су ми била привлачна за писање а мало или нимало се о томе учи у школи. Ово је и покушај да едукативно утичем на младе и да их наведем да прочитају нешто више од школских уџбеника. Народ који не поштује своју прошлост нема будућности.
Ратна морнарица СССР-а у Другом светском рату
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар