Ратна морнарица Немачке
У Другом светском рату
|
КРСТАРИЦЕ
|
Крстарица - релативно брз ратни брод већи од разарача и мање наоружан од
борбеног брода. Практично је највећи брод у флоти после носача авиона и
јуришних бродова, који обично имају неколико улога. Крстарице су биле
различитих величина од средње великих до великих оклопних крстарица које су
биле скоро једнаке по величини борбеним бродовима али не тако моћне и добро
оклопљене. До 20. Века крстарице су могле да се класификују као мање од
бојног брода али веће од разарача. Тек
1922. године Вашингтонским морнаричким уговором крстарице су дефинисане као
ратни бродови до 10.000 тона, са топовима не већег калибра од 8 инча.
|
ЕМДЕН
|
Немачка лака
крстарица Емден била је једини брод своје класе. Трећа немачка крстарица која
носи то име био је први ратни брод изграђен у Немачкој после Првог
светског рата.
По
потписивању Версајског споразума 1920. године, Немачка је одбрамбена моћ била радикално
ограничена. Морнарица је смела да има 6 бојних бродова депласмана до 10.000
т, 6 крстарица депласмана до 6.000 т, 12 ториљарки до 800 т и 12 торпедних
чамаца до 200 т. Старе бродове који су се сместили у те тонаже су могли заменити
новијима, али само до дозвољене тонаже. С обзиром на застарелост такве
флоте, Вајмарска република је
одмах приступила по потписивању споразума градњи нових модерних бродова. Први
који се почео градити је била лака крстарица Емден која је
требало да замени Ниобе. Конструкција брода је произлазила из
искустава стечених у Првом светском рату.
Брод су
покретала 2 турбине на угљен и нафту снаге сваке од 23.000 КС које су могле
да потерају брод брзином до 29,4 чвора. Због слабог оклопа и релативно мале
максималне брзине брода, одлучено је да се не користи у операцијама против
других бродова, већ као подршка другим јединицама и за школовање морнара.
Одмах на
почетку Другог светског рата, 4. септембра 1939. у луци Вилхелмсхафен је погођен у нападу британских авиона типа Бристол
Бленхајм. Погинуло је 9 морнара и то су биле прве
жртве Немачке морнарице у рату. Но крстарици тиме није била умањена борбена
способност. У априлу 1940. брод је
суделовао у освајању Норвешке у
акцији код Осла заједно с тешким
крстарицама Блихери Лицов, три торпиљаре и осам
миноловаца као потпора десанту 2.000 војника. Када је Блихер потонуо
погођен гранатама 280 mm топова обалних батерија и са два торпеда, Лицов и Емден су
се повукли и из удаљености ушуткали норвешке топове. Тек тада је могао почети
десант на копно. По завршетку освајања Норвешке и поправака, патролирао је у
норвешким водама све до напада на СССР.
Од 26. до 27.
септембра1941. ватром из својих топова потпомагао
је освајање Балтичких отока
испаливши на земаљске циљеве око 600 граната највећег калибра.
После тога, па
до краја рата није учествовао више нити у једној борбеној акцији, већ су га
користили као школски брод и минополагач на Балтику и у норвешким водама.
Пред крај 1944. брод се насукао у Ословском фјорду,
те је због оштећења био послан у Кенигсберг на поправак. 3. јануара 1945. га због
приближавања Црвене армије пребацују
у Пиллау. Одатле по оспособљавању брода, почетком фебруара 1945. године
заједно са 1000 избјеглица, преноси тела покојног маршала фон
Хинденбурга и његове супруге из Кенигсберга
у Киел како њихови посмртни остаци не
би пали у руке Совјета. Ту су га пред сам крај рата у луци Киел више пута
погодиле савезничке бомбе које су му нанеле тешка оштећења. Видивши да нема
сврхе чувати више тешко оштећени брод, 26. априла 1945. га потпуно избацују
из морнаричке службе. Коначно 3. маја 1945. посада брода експлозивом уништава
до краја оштећени брод. Олупина није никога више интересовала послије рата,
па су га постепено до 1948. године
тотално изрезали.
|
 |
 |
КАРЛСРУЕ
|
Крстарица Карлсруе је била други брод серије немачких лаких крстарица Кенигсберг изграђених пре Другог светског рата. Укупно је изграђено 3 брода, од којих су два потопљена
током инвазије на Норвешку.
Карлсруе је
поринута 20. августа 1927. године. Од 27. марта 1929. године
крстарица официјално замењује стару крстарицу Берлин, која је искључена из списка борбена флоте.
Увече 7.
априла 1940. године бродови групе укрцавају
војнике и материјалне резерве, и ујутро 8. априла испловљавају и изимају правац Норвешке. Следећег дана при покушају да се промакне поред
острва Одеро, заштитна подлога на крстарици Карлсруе је оштећена од обалске
артиљерије. Капетан прави још три неуспешна покушаја да форсира теснац.
Батерију обалне артиљерије, уништила је Луфтвафе и тек тада торпиљери почињу да искрцавају војску.
Два норвешка разарача и две подморнице заједно са неколико торпедних чамаца
нису пружили никакав отпор Немцима. По официјалној норвешкој верзији,
команданти бродова нису могли да се усагласе дали ратовати против немачких
или британских бродова. У 19:00 Карлсруе напушта фјорд у пратње три торпиљера
и креће ка Вихелмсхафену. Међутим при изласку из фјорда, крстарицу погађа
торпедо испаљено из британске подморнице Трајнт. На броду се недовољно обучена посада труди да спаси
брод, но оштећења су велика и након што се посада пребацује на торпиљере,
Гриф потапа крстарицу Карлсруе са два торпеда.
|
 |
 |
КЕЛН
|
Крстарица Келн је била последњи - трећи, брод из
класе немачких лаких крстарица Кенигсберг, грађених пре Другог светског рата. За разлику од прве две крстарице те класе; Кенигсберг и Карлсруе,
Келн је имала више среће и потопљена је пред сам крај рата и то у сувом доку,
а не на отвореном мору.
Последњи брод серије крстарица Кенигсберг се градио
у бродоградилишту у Вилхелмсхафену и
требало је да замени застарелу крстарицу Аркону. Свечано церемонијално поринуће је било 23.
марта 1928.
године. Доградња брода се одвијала доста брзо за мирнодопске стандарде
и 15. јануара 1930. године, крстарица је спремна за службу. Посада старе
крстарице Аркона, прелази на
крстарицу Келн, а њени официри постају основа нове команде. Нова крстарица је
„рођена“ под срећном звездом и служи малтене до краја рата, избегавајући све
непријатности, које је задесила друге бродове те класе.
Почетак Другог светског рата Келн
дочекује на Балтику. Учествује у блокади Пољске а затим заједно са крстарицама Кенигсберг, Лајпциг и Нирнберг, поставља минска поља у Северном мору (западни бедем).
Од 8. до 10. октобра 1939. године
крстарица учествује у рејду немачке морнарице у северном делу Северног
мора. Новембра брод учествује у великим маневрима
на Балтичком мору под командом
контраадмирала Литјенса. Дана, 12.
децембра 1939. године брод учествује у
препаду код Догер банка и након оштећења крстарице Нирнберг, Келн постаје
заставни брод извиђачких снага. Током зиме крстарица Келн се налазила у Килском
заливу и тек почетком марта је пребачена у
Вилхелмсхафен, ради припрема за операцију „Вежба на Везеру - Север“. Заједно
са крстарицом Кенигсберг је у саставу 3. групе. Она не задобија никаква
оштећења при нападу на Берген, а
избегава и нападе британских обрушавајућих бомбардера, и стиже 11.
априла 1940.
године у Хелголандски залив. Дана, 16. маја Келн учествује у полагању минских поља у рејону
Фишер банка, а 18. мајапонаваља операцију.
Након завршених полагања мина, Келн је пребачена на Балтик и придодата школи поморске артиљрије, а 26.
јуна одлази на ремонт у Кил. По завршеном
ремонту и поновљених операција постављања минских поља у Скагераку, крстарица је укључена у школски одред. Почетком 1941. године Келн врши пробе са првим хеликоптером (Флетнер Фи-282). Пред почетак операције
„Барбароса“, крстарица је укључена у новоформирану балтичку флоту. Како
совјетска флота није изашла на море, немачки бродови се враћају у луке. Следећа
операција крстарице Келн је заузимање острва Даго и Мон, са којих је
совјетска авијација бомбардовала Берлин.
Идеја да се Келн пребаци у Норвешку је
пропала не само због проблема са модернизацијом, него и због тамошње команде,
која није веровала у борбену способност тог брода. Касније команда групе
„Север“ мења мишљење и тражи да се Келн придружи осталим бродовима у Норвешкој. Модернизација у Вилхелмсхафену је трајала до 23.
маја 1942.
године, потом поставља минско поље у Скагераку и 13. јуна стиже у Осло.
Брод учествује само у једној операцији и тад су уочени дефекти на новим
котловима. Током 1943. године
крстарица је коришћена као пловећа касарна, да би 1944. године била пребачена на Балтик. При постављању
минског поља у Скагераку 12. децембра 1944. године, крстарица је нападнута од
савезничких авиона и оштећена од експлозија бомби у њеној близини. Враћа се у
Вилхелмсхафен и почетком 1945. године
почиње ремонт. Међутим, 30. марта 1945.
године савезнички бомбардери потапају пловећи док заједно са крстарицом Келн.
Након рата брод је извучен из мора и сасечен.
|
 |
 |
КЕНИГСБЕРГ
|
Крстарица Кенигсберг је била немачка лака крстарицаизграђена
пре Другог светског рата. Она је била
први од 3 брода серије лаких крстарица класе Кенигсберг.
Први брод немачке серије лаких
крстарица - Кенигсберг, поринут је у море 26. марта 1927. године и то уз велику свечаност. Дато му је име по
рејдеру из Првог светског рата, па је
зато на свечаност позвана супруга капетана првог Кенигсберга - фрау Лоф. Након мало више од две године, брод
је примљен у флоту и замењује стару крстарицу Нимфе. Међутим, иако је уписан у списак флоте, брод је остао
још неко време у бродоградилишту. Тек 15. октобра 1929. године крстарица Кенигсберг напушта бродоградилиште и
постаје заставни брод снага на Балтичком мору, али прву пловидбу врши до Барселоне.
Борбена способност крстарице Кенигсберг
била је у датом моменту ограничена. На крстарици се поред посаде налазило 735
немачких војника, командант поморских снага за западну Норвешку - адмирал
Шредер са својим штабом и пуковник фон Штолберг - командант 159 пешадијског
пука. Око 00:30 6. априла 1940. године, командант
брода реферише да је крстарица спремна за испловљавање. Након скоро 24 сата,
брод заједно са остатком групе испловљава и узима правац Бергена. При уласку
у Би фјорд крстарица је гађана топовима 210 mm обалске артиљерије и задобија
тежа оштећења. Ујутро 10. априла,
последњег за крстарицу Кенигсберг, брод нападају 16 обрушавајућих бомбардера,
подељених у две групе и постужу 3 поготка а још 3 падају у непосредној
близини. На броду настају пожари који пале муницију и крстарица тоне. Гину 18
морнара а 33. је рањено. По заузимању Норвешке, Немци ваде из воде крстарицу Кенигсберг, но оштећења
су толико велика да се неисплати поправка. Труп поново тоне током 1944. године и поново је извађен. Предлагало се да се брод
претвори у пловећу противавионску батерију, међутим тај план није остварен.
Након рата брод је сасечен у Бергену.
|
 |
КЛАСА АДМИРАЛ ХИПЕР
|
Тешке крстарице
класе Адмирал Хипер, представљале су серију од пет бродова, од
којих су три уведене у састав немачке ратне морнарице за време Другог светског рата,
једна је продата Совјетском Савезу 1939. године, а на једној су почели радови за преправку у
носач авиона, али та преправка никад није завршена. Први брод ове класе носио
је име по немачком адмиралу из Првог светског рата - Францу фон Хиперу.
Још 1934. године
су израђени цртежи за израду прва два брода - „Ерзац Хамбург“ и Ерзац
Берлин“. Током 1935.
године Адолф Хитлер је објавио
да су одредбе Версајског мира неважеће
и потписао поморски договор са Уједињеним Краљевством, по коме је Трећи рајх могао да гради бродове свих типова. И пре
официјалног потписивања договора, поручен је и трећи брод класе. У 1936. години повећена је поруџбина за још бродова по том
пројекту, али са наоружањем од 12 топова 152 mm. На тај начин Хитлер је хтео да умири Француску, пошто је формално број тешких крстарица код Немаца
ограничен на три брода.
|
 |
КЛАСА АДМИРАЛ ГРАФ ШПЕ
|
Адмирал Граф Шпе (нем. Admiral Graf Spee) је била тешка крстарица класе Дојчланд која
се налазила у наоружању немачке ратне морнарице током Другог
светског рата. Првобитно класификована као оклопњача касније је рекласификована као тешка
крстарица иако су је британци класификовали
као џепни бојни брод.
Адмирал Граф Шпе је поринут 1934. године у Немачкој и назван је по немачком адмиралу из Првог
светског рата адмиралу грофу Максимилијану
фон Шпеу који је заједно са своја три сина
погинуо у првој бици код Фолкландских острва, 8. децембра 1914. године.
Био је то други брод који је носио његово име. Први брод са његовим именом
био је незавршени борбени крсташ из Првог светског рата СМС Граф
Шпе.
Технолошки, Адмирал Граф Шпе је био
испред свог времена, нарочито по својој брзини. У једном тренутку савезници
су били убеђени да постоје два оваква брода јер је то био једини начин да се
објасни њено изненадно појављивање у различитим деловима земаљске кугле које
је с озбиром на тадашњу брзину пловидбе било једино логично објашњење.
Британски адмиралитет, који је био забринут
због немачке поморске активности у Јужном Атлантику, формирао је седам
поморских група у Јужном Атлантику и једну у Индијском океану, састављених од
укупно три бојна брода, два бојна крсташа, четири носача авиона и шеснест
крстарица (укључујући и француске ратне бродове) са задатком да лоцирају
немачку тешку крстарицу Адмирал Граф Шпе и да је униште. Током лова су
формиране додатне поморске групе.
13. децембра 1939. год. Адмирал Граф Шпе, лоцирала је
британска поморска група Г састављена од крстарице ХМС Ексетер, наоружане топовима калибра 203 mm и крстарица ХМС
Ајакс и ХМС Ахилес, наоружаних топовима калибра 152 mm; уследила је Битка
код Ривер Плате. Након што је претрпео наизглед тешко али површно
оштећење Адмирал Граф Шпе је потражио уточиште у неутралној
луци Монтевидео у Уругвају.
Током боравка у луци, погинули чланови немачке посаде
сахрањени су на гробљу у Монтевидеу. За време церемоније погреба капетан
Адмирала Граф Шпеа Ханс Лангсдорфопростио се од својих погинулих морнара
војничким поздравом док су се сви остали чланови посаде опростили од својих
сабораца нацистичким поздравом.
Британска обавештајна активност створила је привид да ће се
британским крстарицама које су блокирале излаз из луке Монтевидео убрзо
придружити нови британски ратни бродови. Такође, интензивна британска
дипломатска активност довела је до тога да је Уругвај ускратио даље
гостопримство немачком броду. Суочен са наизглед безизлазном ситуацијом
капетан Лангсдорф донео је одлуку да уништи брод. 17. децембра 1939.
године под будним оком британских крстарица Ајакс, Ахилес и Камберленд,
Адмирал Граф Шпе је потопљен на ушћу реке Рио де ла Плата.
Експлозив на броду је активирао лично
капетан Лангсдорф желећи на овај начин да избегне могуће губитке међу
члановима посаде. Три дана касније, извршио је самоубиство огрнут заставом
немачке царске морнарице из I
светског рата, исказујући тако по последњи пут
свој презир према нацистима.
|
 |
 |
ДОЈЧЛАНД
|
Немачки ратни брод Дојчланд (нем. Deutschland) (касније назван Лицов - нем. Lützow) био је водећи брод класе тешких крстарица које су
уведене у наоружање Немачке ратне морнарице пре почетка и током Другог
светског рата. Брод је у немачкој морнарици био
класификован као оклопњача, али су
Британци за ову класу бродова користили назив џепни бојни брод.
Величина и карактеристике овог брода
биле су у великој мери ограничене Версајским
споразумом којим је Немачкој забрањена
изградња ратних бродова са депласманом већим од 10.000 t. Велики број
техничких иновација (укључујући велику употребу заваривања како би бродски
труп био лакши) примењен је како би се у оквиру наметнутих ограничења
изградио изузетан ратни брод. И поред тога, Дојчланд је још увек био 600 t
тежи од дозвољених 10.000 t иако је у свим званичним подацима стајало да
депласман не прелази дозвољену границу.
Након почетка Другог светског рата брод је новембра 1939.
године преименован у Лицов, зато што се Адолф Хитлер плашио
негативног ефекта који би вест о потапању немачког ратног брода који је носио
име отаџбине могао да има на морал немачког становништва.
У фебруару 1940. године. Лицов је заједно са својим
сестринским бродом рекласификован као тешка крстарица. У априлу исте године
учествовао је у операцији Везерибунг, немачком нападу на Норвешку.
Током ове операције Лицов је пратио Емдена и Блихера у Осло
фјорд, али се на време окренуо када је Блихер потопљен дејством норвешке
торпедне батерије. По завршетку похода на Норвешку Лицов је
упућен у Немачку где су извршене модификације како би му се повећао
оперативни радијус и како би био оспособљен за гусарска дејства против
савезничких бродских конвоја у Атлантику. Међутим, током припрема за
испловљавање у Атлантик Лицов је код Скагерака, северно од Јиланда торпедован
од стране британске подморнице Сперфиш. Британско торпедо је скоро
потпуно разнело крму брода због чега су оправке трајале до краја 1941. год.
Током наредник година Лицов је учествовао у многобројним мањим
акцијама од којих је најзначајније било његово дејство у Балтичком мору,
када је током 1944. године ватром својих топова штитио повлачење
немачких трупа.
Брод је тешко оштећен током бомбардовања у априлу 1945.
године када је погођен са три британске авионске бомбе Толбој услед
чега је сео на дно у близини Свинеминдеа. Убрзо је поправљен и наставио
је да пружа артиљеријску подршку немачким јединицама. 4. маја 1945.
године. Лицов је уништила његова посада како не би пао непријатељу у руке.
После рата Совјетска морнарица је извадила Лицова са
морског дна и користила га је као мету за артиљеријску обуку. Потопљен
је 1949. године у Балтичком мору.
|
 |
ОКЛОПНЕ КРСТАРИЦЕ
|
Оклопна крстарица је
назив за тип ратног брода који се развио крајем XIX века, када
је на крстарице стављен оклоп у сврху заштите од
непријатељске артиљерије средњег домета. За разлику
од заштићене крстарице, оклопни крсташи су имали оклоп на трупу. Задатак
оклопне крстарице био је да се бори с непријатељским крстарицама, односно да
самостално оперише по океанима и удаљеним морима. Прве оклопне крстарице су
обично имали депласман од 6000-12000 т, односно брзину од 18-20 чв.
Искуства из руско-јапанског рата, где су
оклопни крсташи играли важну улогу, натерала је многе морнарице да повећају
калибар топова, односно дебљину оклопа. Но, већ након неколико година оклопни
крсташи су постали застарели с појавом новог типа бојног брода
званог дреднот те бојне крстарице. Тада су се престали
градити, иако ће у неколико поморских битака Првог светског
рата играти важну улогу. Каснијим бојним крстарицама је била повећана
маса - од 32.000 до 45.000 тона, а брзина на око 30 чворова. Били су
наоружани топовима од 280 до 356 mm.
|
КЛАСА ФИРСТ БИЗМАРК
|
Фирст Бизмарк је био први немачки оклопни
крсташ, изграђен пре Првог светског
рата. Сматра се прототипом свих осталих немачких
оклопних крсташа.
Крајем 19. века Немачка почиње
да мења доктрину употребе своје флоте. Дотадашњи министар морнарице Бетвен
Голман је сматрао да је првостепена улога
флоте - крстаричке операције и напади на Британску трговачку флоту. Следећи министар
морнарице, фон Тирпиц је увидео
да је победа над Британском империјом могућа
само ако се добије главна битка, а за то су неопходни велики оклопни бродови.
Тирпиц је кртарице сматрао помоћним типом брода. Међутим у говору пред Рајхстагом 1895.
године, Вилхелм II је рекао да
је потребна флота састављена од бојних бродова и крстарица. Као резултат два
различита схватања о будућој улози крстарица, јавља се њихова подела на две
гране. Место оклопљених крстарица I ранга у флоти, припало је оклопним
крсташима.
|
 |
КЛАСА ПРИНЦ АДАЛБЕРТ
|
Оклопни
крсташи класе Принц Адалберт су били немачки бродови изграђени пре Првог
светског рата. Укупно су изграђена два брода ове
класе, Принц Адалберт и Фридрих Карла.
Оклопни крсташ Принц Хајнрих је
послужио као прототип за градњу прве серије немачких оклопних крсташа. Главни
недостатак прототипа је био премалени број топова главне артиљерије. По новом
пројекту, одлучено је да се изграде два брода, с тим што би требало да се
број топова главног калибра увећа до стандардних четири, али без повећања
стандарне масе. Из тог разлога калибар топова главне артиљерије је смањен од
240 mm на 210 mm. Проучавајући дизајне претходних оклопних крсташа у свету,
немачки конструктори су успели да увећају снагу парних машина и тако
осигурају већу брзину бродова.
Иако је Принц Адалберт уписан у списак флоте 12.
јануара 1904. године, он се користио искључиво као школски артиљеријски брод све
до 1914. године. Августа 1914. године, брод
узима учешће у маневрима флоте отвореног мора. На почетку Првог
светског рата он је укључен у састав 4.
извиђачке групе и послат је у патролу поред ушћа реке Везер. Недуго затим је пребачен на Балтик где узима учешће у подршци постављања минских
поља у источном делу Балтичког мора.
Дана, 23. октобра 1915. године, торпедиран је од британске подморнице Е-8 близу Лијепаје, и тоне услед експлозије артиљеријског магацина, са готово свом
посадом.
|
 |
ПОДМОРНИЦЕ
|
Подморница (енгл. Submarine, франц. Sous-marin, нем.
Unterseeboot, рус. Подводная лодка,итал. Sottomarino), пловило које се креће-плови по површини воде
и испод нивоа површине воде. У доба Првог и Другог светског
рата, подморнице су биле на дизел-електрични погон, с нафтом као
погонским горивом, док су се у заронима служили с у акумулаторима ускладиштеном
енергијом за покретање електромотора. Како су ове батерије ограниченог
капацитета, тако су и ране подморнице биле релативно ограничених подводних
способности. Морале су често да израњају ради снабдијевање батерија енергијом
и то их је чинило изложенима непријатељском деловању. Ово се измијенило
појавом подморница на нуклеарни погон.
|
У-1
|
Подморница У-1 је била
прва подморница изграђена
за немачку ратну морнарицу, пошто је Адолф Хитлер укинуо одредбе Версајског уговора, по коме Немачка није
смела да поседује подморничку флоту. Градња подморнице је почела у Килском
бродоградилишту Дојче Верке 11.
фебруара 1935.
године уз пригодну церемонију. Њена градња је завршена 29. јуна 1935. године, након веома брзе изградње, и
опремљена је посадом која је пре тога вршила обуку у Холандији.
Упркос том плану, од 15.
до 29. марта 1940. године, захваљујући несташићи потребних
јединица, она се употребљава против британских трговачких бродова, који плове
ка Норвешкој, достижући ефективне границе даљине њеног радијуса. Она не
успева да пронађе мету, али је опет послата 4. априла, на нов задатак,
као припрема за инвазију Норвешке. Она шаље један кратак радио-сигнал 6.
априла, јављајући своју позицију, пре него што је нестала заувек. Разлог
њеног нестанка је непознат, мада је она по плану, пловила незнајући кроз
једно минско поље, који је поставила британска подморница Narwhal,
неколико дана раније. Постоји још једна пртпоставка њеног нестанка; на основу
извештаја британске подморнице Porpoise, у којем се наводи да је
једно торпедо испаљено ка непознатој непрјатељској
подморници, 16. априла, током борби за Норвешку.
Без обзира који је разлог њеног
потапања, подморнуица У-1 није смела бити послата на задатак у тако опасне
воде, собзиром на њену истрошеност и непоузданост, и њен губитак је утицао на
борбени дух унутар немачке ратне морнарице. Ипак, она је била прва од преко
1.000 немачких подморница које су служиле током Другог светског рата, и
једна од преко 700 подморница које су изгубљене у рату.
|
 |
 |
У-2
|
Подморница У-2 је била немачка подморница типа II-A, и
њена градња је започета у Килском бродоградилишту
Дојче Верке 11. фебруара 1935. године, истог дана, када је почела и градња прве
немачке подморнице - У-1. Од увођењу
у строј 25. јула 1935. године,
па до њеног потапања 8. априла 1944. године, њом је командовао већи број поморских официр,
а међу њима и два „Подморничка Аса“ - Хајнрих Либе и Херберт Шулце.
Немачка подморница У-2, као и остале подморнице типа
II-A, су углавном служиле за обуку и патролирање у близини обала. Њена мала
тежина и акциони радијус нису дозвољавали употребу на Атлантику. Када је
почео Други светски рат, она је служила као тренажни брод за нове
подморничаре, али приликом припреме за инвазију на Норвешку, у
недостатку довољног броја борбених подморница, У-2 испловљава 15.
марта из Кила и одлази на
прву своју борбену патролу. Након 15 дана патролирања оне упловљава
у Вилхелмсхафен 29. марта 1940. године. По завршеној опскрби
она испловљава из Вилхелмсхафена 4. априла, и остаје на мору 12 дана. То
су уједно биле и једине две њене борбене патроле. У периоду од 7.
јула до 5. августа 1940. године, на подморници су се налазила
два команданта - Хелмут Розенбаум и Ханс Хајтман.
Од 1. јула 1940. године, подморница У-2 је уврштена
у 21. флотилу на Балтику, где је она наредне четири године служила као
школски брод. Дана, 8. априла 1944. године, подморница У-2 је
потонула несрећним случајем, након судара са немачким бродом Helmi
Söhle западно од места Пилау (сада: Балтијск). Седамнаест
чланова посаде је том приликом погинуло, а осамнаест је преживело. Труп је
извађен следећег дана из мора и послат на сечење.
|
 |
У-9
|
Подморница У-9 је била Немачка подморница типа II-Б и
коришћена у Другом светскомм рату.
Подморница је изграђена 21. августа 1935. године и служила је у 1. подморничкој флотили (1.
септембар 1935 — 1. август 1939.), 1.
подморничкој флотили (1. октобар 1939
— 31. децембар 1939.) - школски
брод, 1. подморничкој флотили (1. јануар 1940 — 30.
јун 1940.), 24. подморничкој флотили (1.
јул 1940 — 31. октобар 1940.) - школски брод, 21. подморничкој флотили (1.
новембар 1940 — 1. мај 1942.) -
школски брод, и 30. подморничкој флотили (1. октобар 1942 — 20.
август 1944.).
До пред почетак Другог светског рата, подморница У-9 је
углавном служила за обуку нових подморничара. Дана, 28. августа 1939. године,
она под командом Лудвига Матеза напуста базу Вилхелмсхафен ради „операције Е“ и позиционира се у
близини Шкотске. Након проведених 22
дана прве борбене патроле, У-9 упловљава у Кил. На следећу борбену патролу подморница У-9
испловаљава 16. јануара 1940.
године, под командом Волфганга Лита.
Подморница је имал низ акција када је
потопила више трговачких бродова. Подморница У-9 је потопљена у Контанци од совјетских авиона 20.
августа 1944. године. Брод је касније извађен
од совјета и послат у Николајев где
је добио име ТС-16. Крајем 1946.
године, подморница У-9 је послата на сечење.
|
 |
У-18
|
Подморница У-18 је
била Немачка подморница типа II-Б и
коришћена у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 4. јануара 1936. године и служила је у 1. подморничкој флотили (4.
јануар 1936 — 20. новембар 1939) - борбени брод, 3. подморничкој флотили (30.
септембар 1937 — 1. август 1939)
- борбени брод, 3. подморничкој флотили (1. септембар 1939 — 1. новембар 1939) - борбени брод, Школској подморничкој
флотили (1. новембар 1939 — 1. март 1940) - борбени брод, 1. подморничкој флотили (1.
април 1940 — 1. јун 1940) - школски брод, 24. подморничкој
флотили 1. јул 1940 — 17.
децембар 1940. - школски брод, 22.
подморничкој флотили 18. децембар 1940.
- септембар 1942. - школски брод, и
30. подморничкој флотили (6. мај 1943 — 25. август 1944) - борбени брод.
По увођењу у службу, 4. јануара 1936. године, подморница У-18 је била
уврштена у 1. подморничку флотилу, где је остала све до 28.
новембра 1936. године, када је потонула у
заливу Либек, услед судара са немачким торпиљером Т-156. Том приликом, су погинула 8 члана њене посаде, а 12
их је преживело. Подморница У-18 је извучена из мора 28.
новембра 1936. године, и одлази на ремонт, који је трајао до 30.
септембра 1937. године, када поново улази у службу.
Учествовала је у патролирању и том приликом
је имала доста успеха. Дана, 25. августа 1944. године, У-18 је потопљена
од своје посаде у Констанци, како не
би пала румунским снагама у руке, пошто је Румунија потисала 23. августа капитулацију, а 25. августа објавили рат Немачкој. Совјетске снаге су извукле крајем 1944. године
подморницу У-18 из мора, али је након две и по године,
потапају у близини Севастопоља. Тог истог дана, 26. августа 1947. године,
совјети потапају и бившу немачку подморницу У-24.
|
 |
У-25
|
Подморница У-25 је била Немачка подморница типа I и
коришћена у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 6. априла 1936. године и служила је у 2. подморничкој флотили (6.
април 1936 — 31. децембар 1939) -
школски брод, и 2. подморничкој флотили (1. јануар 1940 — 1.
август 1940) - борбени брод.
Подморница У-25 испловљава 18. октобра 1939. године, из базе Вилхелмсхафен и одлази на своје прво
борбено патролирање. Том приликом је имала успеха ппотопивши више
бродова. Подморница У-25 са враћа 29. јуна у базу Вилхелмсхафен, ради неопходног ремонта. По
завршеном ремонту и попуни, У-25, полази 1. августа 1940. године на ново патролирање, али истог дана,
у Северном мору, она удара у једну
мину коју су положили британски разарачи, још 3. марта 1940. године, и тоне са комплетном посадом.
|
 |
У-27
|
Подморница У-27 је
била Немачка подморница типа VIIА и
коришћена је у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 12. августа 1936. године и служила је у 2. подморничкој флотили (12.
август 1936 — 31. август 1939) - борбени брод, и 2. подморничкој флотили (1.
септембар 1939 — 20. септембар 1939) - борбени брод.
У склопу припрема за напад на Пољску и могућег
рата са Великом Британијом и Француском, подморница У-27 напушта базу Вилхелмсхафен 23. августа 1939. и одлази у правцу северног Атлантика, где је 3. септембра отпочела своје ратно дејство.
16. септембра 1939.
године, британски рибарски брод Rudyard Kipling је потопљен
од немачке подморнице У-27, на око 100 наутичких миља, западно од
Донегала, Ирска. Немци сакупљају бродоломнике на палубу, дају им храну и суву
одећу, а њихове чамце за спасавање везују и вуку ка копну. Након 8 сати
пловидбе, посада британског брода је укрцана на чамце за спасавање, на свега
5 наутичких миља од ирске обале. Четири дана касније, 20.
Септембра 1939. Године, западно од Шкотске, подморница У-27 је откривена и
гађана дубинским бомбама од британских разарача HMS Fortune and HMS
Forester. Посада немачке подморнице, успева да изрони са тешко оштећеном
подморницон, и свих 38 члана посаде, успева да напусти подморницу, пре него
што је потонула. Подморница У-27 је била друга изгубљена
немачка подморница у Другом светском рату.
|
 |
У-32
|
Подморница У-32 је
била Немачка подморница типа VIIА и
коришћена је у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 15. априла 1937. године и служила је у 2. подморничкој флотили (15.
април 1937 — 31. август 1939) - борбени брод, 2. подморничкој флотили (1.
септембар 1939 — 31. децембар1939) - борбени брод, и 2. подморничкој флотили (1.
јануар 1940— 30.
октобар 1940) - борбени брод.
Подморница У-32,
испловљава 27. августа 1939. године
из база Мемел, заједно са
подморницама У-31 и У-35, и одлази на своје прво борбено патролирање, али
већ 1. септембра упловљава у
базу Кил, где остаје до 5.
септембра, када полази на ново патролирање.
Након 26 дана успешног
патролирања, 30. септембра 1939. године, подморница У-32 упловљава
у базу Вилхелмсхафен, чиме је
завршила своје друго патролирање. Дана, 5. октобра 1939. године, британски трговачки брод Marwarri је
оштећен услед удара у мину, коју је подморница У-32 положила 17.
септембра у Бристолском заливу. Брод је касније оправљен у Њупорту, и фебруара 1941.
године, враћен је у службу. У 16:20 сати, 6. октобра 1939. године, британски трговачки брод Lochgoil,
такође удара у мину, коју је положила 17. септембра подморница У-32,
у Бристолском заливу. Тешко оштећени брод је одвучен на поправку у Свонзи. Подморница је потопио више трговачких бродова.
|
 |
У-56
|
Подморница У-56 је
била Немачка подморница типа II-Ц и
коришћена у Другом светскомм рату.
Подморница је изграђена 26. новембра 1938. године и служила је у 5. подморничкој флотили (26.
новембар 1938 — 31. децембар 1939), 1.
подморничкој флотили (1. јануар 1940 — 31. октобар 1940),
24. подморничкој флотили (1. новембар 1940
— 18. децембар 1940), 22.
подморничкој флотили (19. децембар 1940
— 30. јун 1944. године) и 19. подморничкој флотили (1. јул 1944 — 28. април 1945).
Као предострожност од напада савезника
на Немачку, услед њеног планираног напада на Пољску, неколико подморница, а
међу њима и У-56, излази на отворено море.
После потапања неколико бродова а након
повратка у базу Лорјен 14. августа, подморница се попуњава неопходним потребама, и
испловљава 19. августа у нову
патролу, која се завршава 15. септембра 1940.
године, упловљавањем у базу Кил. То је била последња борбена патрола
подморнице У-56, и надаље она се користила само као тренажни брод.
Дана, 28. априла 1945. године, у близи базе Кил, она је потопљена од
британских авиона. Том приликом гину 6 чланова њене посаде.
|
 |
У-137
|
Подморница У-137 је била Немачка подморница типа II-Д и
коришћена је у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 15. јуна 1940. године, и служила је у 1. подморничкој флотили (15.
јун 1940 — 31. август 1940) -
обука, 1. подморничкој флотили (1. септембар 1940
— 19. децембар 1940) - борбени
брод и у 22. подморничкој флотили 20. децембар 1940 — 2. мај 1945. - школски брод.
Након што је посада подморнице У-137
завршила са обуком, она испловљава 14.
септембра 1940. године из базе Кил, и
стиже 17. септембра у базу Ставангер – Норвешка,
из које одлази 4 дана касније на своје прво борбено патролирање.
Дана, 22. новембра 1940.
године, након 20 дана патроле, подморница У-137 упловљава у Берген, Норвешка. Свега два дана касније она напушта базу
Берген и одлази ка бази Кил, где стиже 27. новембра 1940. године. У бази Кил подморница остаје
до 17. јуна 1941. године, када напушта базу Кил и одлази ка Бергену где
стиже 20. јуна 1941. године. Већ
сутрадан она испловљава на своје ново борбено патролирање, које ће трајати 14
дана, након чега У-137 поново упловљава у Берген. То је уједно било последње
борбено патролирање подморнице У-137 и она долази у базу Кил 29.
августа 1941. године. До краја рата служи
као школски брод, и 2. маја 1945. године, потапа је посада у близини Вилхелмсхафена,
како не би пала савезницима у руке.
|
 |
У-254
|
Подморница У-254 је
била Немачка подморница типа VIIC и
коришћена је у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 8. новембра 1941. године и служила је у 8. подморничкој флотили (обука)
и 9. подморничкој флотили (1. август 1942 — 8. децембар1942).
Подморница У-254 је изграђена 8. новембра 1941. године у Бремену,
и команду над њом добија капетан Ханс Ђилардино. По завршеној обуци,
подморница напушта базу Кил 14.
јула 1942.
године, и одлази у своју прво патролу.
Добар почетак каријере подморнице У-254
је замало био прекинут, када је норвешки ратни брод Eglantineбацајући
дубинске бомбе успео да је оштети, током њеног напада на један конвој у истој
области где је забележила претходна потапања. Она се враћа ради ремонта у
подморничку базу у Бресту, где стиже 22. октобра. Након поправке, за команданта подморнице се враћа
Ханс Ђилардино, који испловљава из Бреста 21. новембра 1942. године и враћа се у старо операцијско
подручје, са циљем да онемогући савезничке северно атлантске путеве.
Децембра, време у тој области било је јако лоше а видљивост практично на
нули, стога подморница У-254 приликом маневра за напад на конвој HX-217,
који она изводи 8. децембра, није
успела да уочу немачку подморницу У-221.
Две подморнице, потпуно замрачене се сударају у мраку. На подморници У-254 се
отвара велика рупа кроз коју почиње брзо да продире океанска вода. Морнари са
подморнице У-221, по немирном мору, везују себе конопцима и успевају да спасу
четири човека са подморнице У-254, која је брзо потонула заједно са капетаном
и 40 чланова посаде. Подморница У-221 је претрпела јако мало оштећења у овом
судару и наставља са патролирањем.
|
 |
У-559
|
Подморница У-559 је
била Немачка подморница типа VIIC и
коришћена је у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 27. фебруара 1941. године и служила је у 1. подморничкој флотили
(обука), 1. подморничкој флотили (1. јун 1941
— 31. октобар 1941) 23.
подморничкој флотили (1. новембар 1941
— 14. април 1942), и 29. подморничкој флотили (15. април 1942 — 30. октобар 1942).
Подморница под командом Ханса Хајтмана
напушта базу Кил 4.
јуна 1941.
године, и одлази на своје прво патролирање, које се завршава без успеха,
након 32 дана, повратком у базу Сен Назер 5.
јула 1941. године. Дана, 26.
јула, У-559 напушта Сен Назер и одлази у ново
патролирање.
После успешног потапања више бродова
подморница У-559 је потопљена 30.
октобра 1942. године у Средоземном
мору, севро-источно од Порт Саида, сасређеном акцијом британских разарача Pakenham, Petard и Hero,
британских ескортних разарача Dulvertonи Hurworth, и
британских авиона Шорт Сандерленд.
Командант подморнице Хајтман и 37 чланова посаде је заробљено након потапања.
Они проводе неколико година у британском заробљенишству у Египту, Канади и Енглеској, пре него што су враћени у Немачку.
|
 |
У-755
|
Подморница У-755 је
била Немачка подморница типа VIIC и
коришћена је у Другом светском рату.
Подморница је изграђена 3. новембра 1941. године и служила је у 5. подморничкој флотили (3.
новембар 1941 — 31. јул 1942) - обука,
9. подморничкој флотили (1. август 1942
— 30. новембар 1942) - борбени
брод, и 29. подморничкој флотили (1. децембар 1942
— 28. мај 1943) - борбени брод.
Подморница У-755 полази
на своје прво борбено патролирање 4.
августа 1942.
године, из базе Кил. За подморница У-755, 24.
септембар 1942. је био јако тежак дан. У
05:49 сати, она је нападнута топовима од ескортних бродова једног конвоја;
два сата касније, подморница неуспешно напада са четири торпеда конвој
SC-100. Подморница У-755 је у
16:15 нападнута од једног авиона. Коначно, У-755 је у 17:00
сати, нападнута од ескортних бродова, који јој задају тешка оштећења, услед
чега је морала да прекине даља патролирања, и упутила се ка бази Брест, Француска,
где стиже 6. октобра 1942.
године. По завршеном ремонту, У-755 полази 1.
новембра из базе Брест, пролази кроз Гибралтарски
мореуз и улази у Средоземно море. Дана, 22. новембра, она упловљава у базу Ла Специја, Италија, где остаје све
до 27. јануара 1943. године, када полази на своје треће
патролирање. На своју следећу а уједно и последњу патроли, У-755 полази
из Тулона 18. маја 1943. године.
Свега три дана касније, она је била нападнута од британске подморнице HMS
Sickle, али сва торпеда су промашила. Дана, 26. маја, у 06:26 сати, подморница је била нападнута од једног британског
авиона Локид Хадсон, на око 13
наутичких миља северно од острва Алборан, на Средоземном мору. Авион је био
погођен у леви мотор од против-авионске ватре, али је успео пре тога да
избаци три дубинске бомбе. Хадсон затим изводи два обрушавајућа напада и
избацује у првом две, а у дугом још једну бомбу ка подморници. Једна од бомби
пада јако близу подморничиног левог бока. Због оштећења једног мотора, пилот
авиона је пркинуо даље нападе и враћа се у базу. Један члан посаде је погинуо
а двојица су рањена на подморници У-755, и она је услед оштећења почела да се
враћа ка бази. Међутим, два дана касније, 28. маја, северозападно од Мајорке, она је нападнута и потопљена ракетама са једног
британског авиона Локид Хадсон, из 608. ескадриле. Заједно са подморницом,
изгубљена су 40 члана њене посаде, а свега 9 је спасио шпански разарач Velasco.
|
 |
БОЈНИ БРОДОВИ
|
Бојни брод је велики оклопни
ратни брод који је наоружан топовима великог калибра. Током касног 19. и
почетком 20. века бојни брод је био најмоћнија врста ратног брода, а флота
борбених бродова сматрана је виталном за било који народ који је желео да
задржи примат на мору.
И поред своје велике ватрене моћи ови бродови су временом
постајали све рањивији. Били су лака метра подморница, других бржих и мањих
бродова, као и авиона.
|
КЛАСА БРАНДЕНБУРГ
|
Бродови класе Бранденбург били су први прекоокеански бродови,
изграђени за немачку морнарицу, и означили су почетак немачке поморске
експанзије. Претходне класе су укључивале неколико типова оклопљених бродова,
укључујући обалске бродове и оклопне фрегате. Бродови су за то време били
јединствени по томе што су били наоружани са шест топова великог калибра
уместо четири, као што је то било стандардно за савремене бродове у другим
морнарицама. Класу су чинила четири брода: Бранденбург, Курфурст Фридрих
Вилхелм, Вајсенбург и Ворт. Од четири брода, Курфурст Фридрих Вилхелм и
Вајсенбург били су напреднији, јер је њихов оклоп био састављен од челика
вишег квалитета.
Карактеристике:
·
Тежина: 10.060 тона
·
Топовско наоружање: 4 × 280 mm (11 "); 18 × 150 mm;
12 × 88 mm, плус 12 митраљеза
·
Торпедне цеви: 6 × 450 mm
·
Оклоп: 300 mm појас; 230 mm куле главне артиљерије; 75
mm палуба
·
Погон: 10.000 КС (17 чвора)
·
Даљина пловљења: 4.500 наутичких миља/ 10 чвора
·
Завршетак градње: 1893—1894.
|
 |
КЛАСА КАЈЗЕР ФРИДРИХ
III
|
Пет бродова ове класе су поставили нове стандарде за касније немачке
предратне бродове. Ова класа се састојала од следећих бродова: Кајзер Фридрих
III, Кајзер Вилхекм II, Кајзер Вилхелм Велики и Кајзер Барбароса. Сви су
бродови добили име по немачким царевима.
Карактеристике:
·
Тежина:
10.790 тона
·
Топовско
наоружање: 4 × 280 mm (11"); 18 × 150 mm; 12 × 88 mm, плус 12 митраљеза
·
Торпедне
цеви: 6 × 450 mm
·
Оклоп:
300 mm појас; 250 mm куле главне артиљерије; 75 mm палуба
·
Погон:
14.000 КС (18 чвора)
·
Даљина
пловљења: 4.500 наутичких миља/ 10 чвора
·
Завршетак
градње: 1898—1902.
|
 |
КЛАСА ВИТЕЛСБАХ
|
Представља побољшање у односу на
класу Кајзер Фридрих III. Поред четири топа калибра 24 cm, додата је и торпедна цев. Бродови ове класе су били:
Вителсбах, Ветин, Заринген, Швабен и Мекленбург.
Карактеристике:
·
Тежина: 11.800 тона
·
Топовско наоружање: 4 × 280 mm (11"); 18 × 150 mm;
12 × 88 mm, плус 14 митраљеза
·
Торпедне цеви: 5 × 450 mm
·
Оклоп: 230 mm појас; 250 mm куле главне артиљерије; 75
mm палуба
·
Погон: 15.000 КС (18 чвора)
·
Даљина пловљења: 5.000 наутичких миља/ 10 чвора
·
Завршетак градње: 1902—1904.
|
 |
КЛАСА БРАУНШВАЈГ
|
Састојала се од бродова: Брауншвајг, Елзас, Хесен, Пројсен и Лотринген,
била је знатно побољшана у односу на предходне класе бродова. Били су
опремљени са снажнијим топовима од 28 cm. Били су већи и бржи од својих
предходника.
Карактеристике:
|
 |
КЛАСА ДОЈЧЛАНД
|
Ова класа се
састојала од пет бродова: Дојчланд, Хановер, Померн, Шлајзин и
Шлезвиг-Холштајн.
Карактеристике:
·
Тежина: 13.200 тона
·
Топовско наоружање: 4 × 280 mm (11"); 14 × 170 -{mm-{; 20 × 88
mm, плус 4 митраљеза
·
Торпедне цеви: 6 × 450 mm
·
Оклоп: 230 mm појас; 280 mm куле главне артиљерије; 75 mm палуба
·
Погон: 16.000 КС (18 чвора)
·
Даљина пловљења: 5.500 наутичких миља/ 10 чвора
·
Завршетак градње: 1906—1908. године.
·
Напомена: „Померн“ је потопљен у бици код Јиланда, 2 су
учествовала у Другом светском рату
|
КЛАСА НАСАУ
|
 |
Сачињавали су је бродови: Насау, Вестфален, Рејнланд и Позен.
Карактеристике:
·
Тежина: 18.570 тона
|
КЛАСА ХЕЛГОЛАНД
|
Четири брода ове класе су изграђени у периоду 1908-1912. То су били:
Хелголанд, Олденбург, Остфризленд и Тиринген.
Карактеристике:
|
 |
КЛАСА КАЈЗЕР
|
Ову класу су чинили бродови: Фридрих Велики, Кајзер, Принц регент
Луитполд и краљ Алберт.
Карактеристике:
|
 |
КЛАСА КЕНИГ
|
Четири брода ове класе су били: Кениг, Гросер Курфирст, Маркграф и Кронпринц.
Карактеристике:
|
 |
КЛАСА БАЈЕРН
|
Били су први супер бојни бродови израђени од немачке морнарице. Ову
класу су чинили следећи бродови: Бајерн, Баден, Захсен и Виртемберг.
Карактеристике:
|
 |
КЛАСА ГНАЈЗЕНАУ
|
Био је немачки капитални брод зајдно са бродом Шарнхорст исте ккласе.
Изграђен је у Килу 1936. Ова два брода су заједно деловала током Другог
светског рата. Брод је више пута био погођен у нападима авиона али су Немци
успевали да га поправе. У фебруар7 1942. У британском ваздушном нападу брод
је претрпео значајна оштећења док је био на привезу у Килу и никада није био
поправљен.
Карактеристике:
·
Тежина: 31.700 тона
·
Топовско наоружање: 9 × 280 mm (11"); 12 × 150 mm;
14 × 105 mm; 16 × 37 mm; 10 × 20 mm
·
Торпедне цеви: 6 × 533 mm
·
Авиони: 1 катапулт за лансирање хидро-авиона (1-3
хидро-авиона)
·
Оклоп: 350 mm појас; 340 mm куле главне артиљерије; 110
mm палуба
·
Погон: 161.164 КС (32 чвора)
·
Даљина пловљења: 8,380 наутичких миља/ 15 чвора (или
7.100 наутичких миља/ 19 чвора)
·
Завршетак градње:
1938—1939.
|
 |
КЛАСА БИЗМАРК
|
Бизмарк и Тирпиц су били последњи и највећи бродови које је израдила
немачка морнарица. Оба брода су учествовала у Другом светском рату. У мају
1941. после успеха у борби са Британцима погођен је торпедом а 27. маја су га
уништили борбени бродови Велике Британије.
Карактеристике:
·
Тежина: 41.700 тона
·
Топовско наоружање: 8 × 380 mm (15"); 12 × 150 mm;
16 × 105 mm; 16 × 37 mm; 20 × 20 mm
·
Торпедне цеви: нема
·
Авиони: 4 катапулта за лансирање хидро-авиона
·
Оклоп: 320 mm појас; 360 mm куле главне артиљерије; 120
mm палуба
·
Погон: 150.170 КС (30 чвора)
·
Даљина пловљења: 9.280 наутичких миља/ 16 чвора (или
6.640 наутичких миља/ 24 чвора)
·
Завршетак градње: 1940—1941.
·
Напомена: Оба изгубљена у Другом светском рату
|
 |
РАЗАРАЧИ
|
У поморској терминологији, разарач је брзи,
маневрски, ратни брод намењен пратњи више бродова у флоти, конвоју или бојној
групи и њиховој одбрани. Неке европске морнарице, попут француске, шпанске
или немачке, користе термин "фрегата" за своје разараче, што доводи
до збрке.
|
З1 ЛЕБЕРЕХТ МАС
|
Брод је завршен 1937. године, две године пре почетка Другог светског
рата, брод је служио као водећи брод и провео већину свог времена обуку иако
је учествовао у окупацији Мемела почетком 1939.
Неколико дана након почетка рата, септембра 1939, З1 Леберецхт Маасс и
још један разарач неуспешно су напали пољске бродове у морнаричкој бази на
полуострву Хел. Лако је оштећена током акције. Средином фебруара 1940, док је
кренуо у Северно море да нападне британске рибарске вучне мреже (операција
Викингер), брод је бомбардовао патролирајући немачки бомбардер који јој је
оштетио управљач.
Брод је био дугачак 114 метара. Пројектована брзина је била 36 чворова
(67 km/h), међутим постизали су брзину од 38,7 чворова (71,7
km/h). Брод је био наоружан са пет топова од 12,7 cm, четири притивавионска
топа од 3,7 као и осам торпедних цеви величине 53,3 cm. Брод је имао и четири
носча за противподморничке мине.
Приликом упловљавања у луку брод је грешком нападнут од Немачког авиона
и најмање једна бомба га је погодила потопивши брод. Погинуло је 280 чланова
посаде а спашено 60.
|
 |
З7 ХЕРМАН ШЕМАН
|
Био је разарач класе типа 1934А, изграђен за немачки Кригсмарине
средином 1930-их. Брод је био дугачак 119 m а широк 11,30 m. Максималне
брзине је био од 36 чворова (67 km/h). Наоружан је био са пет топова калибра
12,7 cm. Имао је и четири противавионска топа од 3,7 cm као и шест топова од
2 cm. Поред топова носио је и осам торпедних цеви од 53,3
cm. Имао је и шест носача за противподморничке мине.
|
 |
З17 ДИТЕР ФОН РЕДЕР
|
З17 Дитер фон Редер био је један од шест разарача типа 1936 изграђених
за Кригсмарин (немачку морнарицу) крајем 1930-их. Брод је завршен 1938.
године, већину свог времена провео је у обуци иако је учествовао у окупацији
Мемела почетком 1939. Почетком Другог светског рата у септембру, брод је
првобитно распоређен да поставља минска поља крај немачке обале, али је убрзо
пребачен у Скагерак. Крајем 1939. године брод је помогао да се постави минско
поље код енглеске обале.
Дитер фон Редер је имао укупну дужину од 123,4 метра, а ширину од 11,8
метара. Максималне брзине је био од 41,45 чворова (76,8 km/h). Њена посада се
састојала од 10 официра и 313 морнара.
|
 |
 |
З30
|
З30 је био један од осам разарача типа 1936А, изграђених за Кригсмарин
(немачку морнарицу) током Другог светског рата. Довршен 1941. године, брод је
пребачен у норвешке воде почетком 1942. године, где је остао већи део
каријере, пратећи конвоје и постављајући минска поља. Играо је мању улогу
бици код Барентсовог мора крајем године и оштећена је током бомбардовања на
острву Спитсберген у септембру 1943. године.
Тешко је оштећен 1944. године када је налетео на мину. До краја рата је
био у фази поправке.
Дужина брода је била 127 m, а брзине од 36 чворова (67 km/h). Њена посада се састојала од 11 официра и 321
морнара.
|
 |
З43
|
З43 је разарач типа 1936Б саграђен за Кригсмарине (немачку морнарицу)
током Другог светског рата. Комплетиран је средином 1944. Године. Брод је
провео ратујући у Балтичком мору, пратећи немачке бродове, постављајући
минска поља и бомбардујући совјетске снаге. Брод је 10. априла 1945. тешко
оштетила мина, а 3. маја исте године је уништен.
Бродови су имали укупну дужину од 127 метара. Имали су брзину од 36
чворова (67 km/h). Њихова се посада састојала од 11–15 официра и 305–20
морнара.
Бродови су носили пет топова калибра 12,7 cm. Имали су и четири
противавионска топа калибра 3,7 cm и петаест топова од 2 cm као и осам
торпедних цеви од 53,3 сантиметара. Имали су и бацаче мина са капацитетом од
74-76 мине.
|
 |
ТОРПЕДНИ БРОДОВИ/ЧАМЦИ
|
Торпедни брод/чамац је релативно мали и брз брод
осмишљен наоружан торпедима за борбу против великих ратних бродова, користећи
своју брзину, окретност и снагу својих торпеда. Представљали су велику
опасност за много веће и далеко скупље бродове.
|
Т3
|
Немачки
торпедни чамац Т3 био је један од десетак торпедних чамаца типа 35,
изграђених за Кригсмарин (немачку морнарицу) током 1930-их. Завршен 1940.
године, додељен је за пратњу јер су се у јулу постављала минска поља у
Северном мору и Енглеском каналу. Чамац је у септембру потопљен у Француској
од стране британских бомбардера.
Т3 је додељена
Торпедо школи када су 1943. године завршени њени поправци. Вратила се на
активну дужност годину дана касније и пратила немачке бродове док су
бомбардовали совјетске положаје.
Брод је био
дужине од 84,3 m а брзине од 35 чворова (65 km/h). Њихова посада бројала је
119 официра и морнара. Њихова посада бројала је 119 официра и морнара.
На крми брода
је монтиран један топ од 10,5 cm, а имао је и један противваздушни том
калибра 3,7 cm као и пар топова калибра 2 cm. Бродови су такође имали и шест
торпедних цеви 533 mm
|
 |
Т8
|
Немачки
торпедни чамац Т8 био је један од десетак торпедних чамаца типа 35,
изграђених за Кригсмарине (немачку морнарицу) током 1930-их. Завршен 1939.
године, није био спреман за борбу до средине 1940. године, кад је провео
неколико месеци у пратњи бродова који су постављали минска поља у Северном
мору и Енглеском каналу. Био је сличних карактеристика као брод Т3.
|
 |
ТИП 40
|
Торпедни чамци
типа 1940 били су група од 24 торпедна брода која су требало да буду
изграђена за нацистичку немачку Кригсмарине током Другог светског рата. Иако
су је Немци класификовали као флотне торпедне бродове, они су били упоредиви
са савременим великим разарачима. Бродови су имали дужину од 114,5 m. Њихова
посада бројала је 231 официра и морнара. Развијали су брзину од 35 чворова
(65 km/h).
Главно наоружање
су је била четири топа калибра 12,7 cm, а имао је и пар противавионских
топова калибра 3,7 cm. Били су опремљени и са 16 топова од 2 cm и сса осам
торпедних цеви од 533 mm.
|
 |
ЛАЖНЕ КРСТАРИЦЕ
|
Немачка пракса је била да наоружају трговачке бродове скривеним
оружјем. Лажна крстарица, обично је прилазио својој мети под лажном заставом
са скривеним топовима, а понекад и својим изгледом потпуно измењеним понекад
и са лажним јарболима фарбе. Немачка Кригмарин је имала десетак оваквих
бродова. Обично су били наоружани са 6 топова од 15 cm, од мањег наоружања
вешто сакривеног, торпеда и мине.
|
АТЛАНТИС
|
Немачка лажна
крстарица Атлантис, позната и као Шиф 16 је током Другог светског рата прешла
више од 161.000 km за 602 дана за које време је потпоила или заробила 22
различита брода. Њу је 22. новембра 1941. потопила британска крстарица.
|
 |
ХАНСА
|
Лажна
крстарица позната је још као HSK 5, а такође и каоШиф 5. Током окупације
Данске док је била у Копенхагену на изградњи преузимају је Немци. Иако је
првобитно била пројектована као теретни брод у Ротердаму је претварају у лажну крстарицу. 1944. године
постаје брод за обуку кадета. Од септембра 1944. До маја 1945. Учествовала у
евакуацијама на Балтичком мору, истовремено превозећи преко 12.000 војника и
цивила.
|
 |
КОМЕТ
|
Комет (HSK-7)
је био немачка лажна крстарица у Другом светском рату под плаштом трговачког
брода. После покушаја бекства и покушаја да се са Јужног Пацифика пребаци у
Атлантик, у октобру 1942. Је потапају британски торпедни бродови.
Брод је био
дугачак 115,5 m, а широк 15,3 m. Под маском трговачког брода Комет је био
наоружан са 6 топова од 15 cm, једним од 7,5 cm, једним топом од 3,7 cm и
четири од 2 cm, а имао је и шест торпедних цеви.
|
 |
ПИНГВИН
|
Пингуин је био
немачка лажна крстарица који је у Другом светском рату служио као трговачки брод.
Пингуин је била позната као Кригсмарин као Шиф 33, а ознака HSK 5. Био је најуспешнији
ратни трговачки брод.
Њено главно
наоружање, шест топова 150 mm, а такође је било опремљено једним заробљеним
француским топом 75 mm, једним двоструким противавионским носачем од 37 mm,
четири противaвионским 20 mm и две појединачне торпедне цеви димензија 53,3 cm
за 16 торпеда. Обезбедили су јој два авиона Хajнкел Хе 114А-2 и 300 противбродских
мина. Такође је носила 25 торпеда и 80
мина за подморнице.
Током 357 дана
на мору прешао је више од 59.000 миља. Потопила је или заробила 28 брода.
|
 |
МИНОБАЦАЧИ
|
Најчешћа употреба термина "минобацач" је морнарички брод
који се користи за размештање морских мина.
|
ЗМАЈ
|
Југословенски
миноловац Змај саграђен је у Немачкој за Краљевску Југословенску Ратну
морнарицу 1928-1930. Заробљен од стране Немаца приликом инвазије на
Југославију 1941., брод је преименован у Немачки: Драхе. Драхе је 1943.
поставио једно минско поље у коме су потонула два савезничка разарача и трећег
је оштетио у Егејском мору. Немци су Драхе такође користили за коришћења
хеликоптера на броду у извиђачке сврхе. Њу су потопиле савезничке летелице
1944. године на Самосу.
|
 |
БРУМЕР
|
Миноловац HnoMS Олав Триггвасон саградило је поморско
бродоградилиште у Хортену раних
тридесетих година XX века и имао је број 119. Служиo је у Краљевској
норвешкој морнарици док га Немци нису заробили 1940. Немци су је преименовали
прво Албатрос II, и неколико дана касније Брумер. Уништена је у нападу
британског бомбашког напада на северу Немачке у априлу 1945. године. Олав
Триггвасон сматран је добро наоружаним и уравнотеженим бродом.
Крај Брумера се
догодио 3. априла 1945. када је брод био на поправци у доку у Балтичкој луци
Кил.
|
 |
КАМЕРУН
|
ХНоМС Раума
био је миноловац класе Отра изграђен 1939. године за Краљевску норвешку
морнарицу. Заробљен од стране Немаца током инвазије на Норвешку 1940. године
и преименован у Камерун.Враћен је Норвежанима након завршетка Другог светског
рата 1947. године. Раума је остала у служби до 1963. године.
|
 |
МИНОЛОВЦИ
|
Миноловац је мали морнарички ратни брод осмишљен да учествује у тражењу и уништавању поморских мина.
То остварује помоћу различитих
механизама намењених за сузбијање претње од морнаричких мина. Основна улпга
им је да осигурају водене путеве.
|
М 1935
|
Ови бродови су имали задатак да замене
старе бродове који су били у употреби у Првом светском рату. Ова класа је
могла да има више функција: пратњу конвоја, противподморничко минирање, као и
чишћење од мина. Изграђено је 69 бродова од који је 34 изгубљено током рата.
|
 |
М 1940
|
Иако је М1935 био веома задовољавајући брод, изградња је била сложена и скупа, а
поједностављени дизајн је пуштен у производњу 1941. Ови бродови су имали
котлове на угаљ због недостатка нафте. Између 1941. и 1944. године изграђено
је 127 бродова, а током рата је потопљено 63 брода М1940.
|
 |
М 1943
|
Ово је била додатно
поједностављена и мало проширена верзија М 1940. Ови
бродови дизајнирани су за пред-производњу и произведени су у четири верзије:
·
Миноловац
·
Протуподморничко
брод
·
Брод с
торпедом, с две торпедо цеви од 533 mm
·
Торпедо
тренинг брод
·
До завршетка
рата било је довршено само бродова.
|
 |
Р БРОД
|
Р бродови били су група малих морнаричких бродова изграђених као миноловци за Криегсмарин (немачку морнарицу) пре и током Другог светског рата. Током рата
коришћене су у више сврха, а после рата их је користила и немачка Управа за уклањање
морнаричких мина.
|
 |
Ратна морнарица Немачке у Другом светском рату
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар